Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

 
ва 
унда битта
Myxococcus 
авлоди мавжуд

Уларни икки учлари сал 
ўткирлашган вегетатив ҳужайралари бўлиб, ноқулай шароитга тушганда 
овал ёки сферик шаклли микроцисталар ҳосил қилади.
Archangiaceae оиласи Archangium 
авлодига эга бўлиб, учлари 
конуссимон вегетатив ҳужайралари бўлади. Микроцисталари эса
таёқчасимон шаклга эга.
 
Poliangiaceae 
оиласи
Poliangium
авлодидангина иборат бўлиб, 
цилиндрсимон ҳужайраларининг учлари ўтмас бўлади, миксоспоралари 
вегетатив ҳужайралари билан бир-бирига ўхшаш бўлади.
 
Cytophagales 
тартиби мева таналар ҳосил қилмайди. Вегетатив 
ҳужайралари таёқчасимон ва ипсимон кўринишда бўлади, сирпаниб
ҳаракатланади, грамманфий. Бир қанча оилалари мавжуд. 
Cytophagaceae 
оиласида олти авлод мавжуд. Улар ичида 
Cytophaga
авлодининг вакиллари 
таёқчасимон ёки ипсимон бўлиб, уларнинг учлари ўтмаслашган ёки 
конуссимон бўлади; бу организмлар микроцисталар ҳосил қилмайдилар, 
ҳақиқий аэроб ёки факультатив анаэроб. Хемоорганотрофлар бўлиб хитин, 
агар, целлюлоза ва бошқа моддаларни парчалайди. 
Sporacytophaga
авлодининг вакиллари микроцисталар ҳосил қилади. 
Beggiatoaceae
оиласига кирувчи организмлар рангсиз узун 
шохланмаган иплар кўринишида бўлади, ипларни ташкил қилувчи 
занжирдаги қатор ҳужайраларни йўғонликлари ҳар хил бўлади. Ҳаракати 
сирпаниб амалга ошади. Бирорта субстратга ёпишмайди.Кўпайиши айрим 


46 
ҳужайраларни кўндалангига бўлиниши орқали бўлади. Грам манфий. 
Миксотроф ёки хемоорганотрофлар. Аэроб ёки микроаэрофиллар. 
Beggiatoa 
авлоди бирорта субстратга ёпишмаган иплар (трихома)
ҳосил қилади. Туриб қолган водород сульфидга бой жойларда учрайди. 
Beggiatoaceae оиласи сульфидларни сульфатларгача оксидлайди. Уларни оқ 
рангда бўлиши оксидланишни оралиқ маҳсулоти бўлиб бактерия 
ҳужайрасида олтингугурт элементи тўпланишидир. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish