Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet141/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

соф препарати
ни 
олиш ва вирусларни кимёвий ва физикавий усуллар билан текшириш мумкин 
эканлигани аниқлади. Физикавий ва кимёвий усулларни қўлланиш эса, ўз 
навбатида, вирусларнинг ҳажми, шакли ҳамда вирус заррасининг молекуляр 
қурилиши ҳақида кўпгана маълумотлар берди. 
Вирусларнинг катталигани ўлчаш учун ҳар хил усуллардан 
фойдаланилади. Улардан бири вирусларни тешикларининг катталиги, 
аввалдан маълум каллодий пардалари орқали ўтказиш йўли билан аниқлаш 
бўлса, иккинчиси - юқори тезлик билан (бир минутда 30 - 60 минг марта) 
айланувчи центрифугаларда, вирус зарраларини чўктириш йўли билан 
аниқлашдир. Бир неча минг марта катта қилиб кўрсатиш қобилиятига эга, 
электрон микроскопнинг кашф этилиши, вирус заррасининг катталиги, 
формаси ва нозик қисмларин кўриш ва вирус заррасининг ташқил топиши 
ҳақида маълумот олиш имконини беради. 


155 
Вирусларнинг кимёвий тузилишини ўрганиш, уларнинг асосан нуклеин 
кислота, оқсил ва кул элементларидан ташқил топганлигини кўрсатди. Бу уч 
қисм ҳамма вирусларга ҳам хос бўлиб, липидлар ва углеводлар эса фақат 
мураккаб вируслар таркибида учрайди. 
Оқсил, нуклеин кислота ва кул элементларидан ташқил топган 
вируслар оддий ва минимал вируслар деб аталади. Уларга ўсимлик 
вируслари ҳамда баъзи бир ҳайвон ва ҳашарот вируслари киради. Аммо 
киёвий жиҳатдан оддий вирусларга яқин бўлган бактериофагларнинг 
тузилиши жуда мураккабдир. 
Таркибида юқорида айтилган уч қисмдан ташқари липид ва углеводлар 
учрайдиган вируслар мураккаб вируслар дейилади. Бу гуруҳга кирувчи 
кўпгина вируслар одам ва ҳайвонларда касаллик туғдиради. 
Агар вируслар мураккаблилигига қараб, бир қаторга жойлаштирилса, 
улар жонсиз органик материя билан жонли бир ҳужайрали организмлар 
орасидаги бўш жойни эгаллайди. Бу қаторда, оддий ва мураккаб вируслар 
билан бирга, хламидозоолар ҳам туради. Хламидазооларда, худди ҳужайрали 
организмлардаги каби, нуклеин кислотанинг иккала типи учрайди, бу 
гуруҳнинг энг охирида риккетсий туради. Риккетсийлар вируслар билан 
бактериялар 
орасида 
турувчи 
организмлардир. 
Улар 
синтетик 
аппаратларининг йўқлиги ва ҳужайрада паразитлик к,илиши билан 
вирусларга яқин бўлсада, морфологияси, кўпайиши, кимёвий тузилишининг 
мураккаблиги билан бактерияларга яқин туради. 
Вируслар табиатда, ҳужайрадан ташқари ("вирион") ва ҳужайра ичида 
("вегетатив" вирус формасида) учрайди. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   137   138   139   140   141   142   143   144   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish