Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet137/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

АНТИБИОТИКЛАР ВА ФИТОНЦИДЛАР
Микроорганизмлар орасида антагонизм кенг тарқалган. Эволюцион 
тараққиёт натижасида бир тур иккинчи турнинг ривожланишига тўсқинлик 
қилувчи усулларни яратишга интилган. Шундай факторлардан бири 
антибиотиклардир. Антибиотиклар одам ва ҳайвон организмида касаллик 
туғдирувчн 
айрим 
микроорганизмларни 
нобуд 
қилади. 
Масалан, 
стрептомицин турли микробларга қарши, пенициллин стафилококк, газли 
гангрена, қоқшол, ботулизм касалликларини қўзғатувчиларга қарши 
ишлатилади. 
Пенициллин микроб ҳужайрасида оқсил ва нуклеопротеидлар 
алмашиниши процесси бузилишига таъсир этади. Пенициллин (С
16
Н
18
О
4
N
2
S) 
Penicillium chrisogenium ва Реn.notatum дан олинади. У грам мусбат 
бактерияларга таъсир этади. Пенициллиннинг чала синтетик турлари: 
метициллин, оксациллин, клоксациллин, диклоксациллин, ампициллин, 


151 
нафциллин, карбонциллин ва бошқалар стафилококкларга қарши 
ишлатилади. 
Тупроқда яшовчи нурли замбуруғлар - актиномицетлардан кўпгина 
қимматли антибиотиклар олинади. Бу замбуруғлар собиқ совет олимлари Н. 
А. Красильников, А. Н. Коряненко ва С. А. Аскаровалар томонидан 
атрофлича ўрганилган. 
1951 йилда совет олимлари Г. Ф. Гаузе ва М. Г. Бражниковлар нурли 
замбуруғлардан альбомицин ажратиб олдилар, бу препарат стафилококк
пневмококк ва дизентерия таёқчасига қарши ишлатилади. 1952 йилда 
эритромицин олинади, бу препарат микробларга, риккетсияларга ва баъзи 
вирусларга таъсир этади. 
Фитонцидлар
. Б. П. Токин юксак ўсимликлардан ажратиб 
олинган ва микробларга қарши ишлатиладиган моддаларга фитонцид номини 
берган. Фитонцидлар жуда кўп ўсимликларда ҳосил бўлади, жумладан, 
алоэда, дуккакдошлар дуккагида, турли ғалладошларда, горчица, помидор, 
хрен, эвкалипт, черёмуха, қайин ширасида учрайди. Айниқса, пиёз ва 
чеснокда фитонцидлар кўп бўлади. Улар бактериялар, актиномицетлар
замбуруғлар, содда ҳайвонлар, ҳашаротлар ва бактериофагларга таъсир 
этади.
Осётр балиғидан экмолин олинади ва гриппга қарши ишлатилади. 
Тухум оқида, сўлакда, кўз ёшида, балғамда лизоцим бўлиб, сапрофит 
бактерияларни эритиш хусусиятига эга. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   133   134   135   136   137   138   139   140   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish