Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Микробиологиянинг ривожланишида микроскопик техника



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Микробиологиянинг ривожланишида микроскопик техника. 
Юқорида айтиб ўтилгандек, микроскопик техниканинг тараққий этиши,
унинг кўрсатиш қобилиятининг ошиши микроорганизмларни ўрганишни 
янада жадаллаштирди. 
Қоронғи
майдонда кўриш

люминесцен
т 
микроскоп

фазо-контраст
микроскоп ва
электрон
микроскоп
ларнинг 
яратилиши микроорганизмларни нозик структураларини (ҳивчинлар, 
ҳужайра девори, цитоплазматик мембрана ва цитоплазманинг ички 
структуралари ) ўрганиш имкониятини яратди.Замонавий микробиолог 
олимлар Музаффаров 
, Салима Асқаровна ҳақида
 
Қоронғи майдонда кўриш микроскопи. 
Кўриш махсус конденсор ёрдамида 
амалга оширилади. Одатда ишлатиладиган 
конденсорлар -
(ёруғ майдонли микроскопда) 
ўртадаги нурларини ўтказиб, четкиларини тутиб қолса, қоронги майдонли микроскопда 
конденсор фақат четки нурни ўтказади, нурларнинг оғиш бурчаги катта бўлганлиги учун, 
улар объективга тушмайди, натижада кўриш майдони қоронғи бўлиб қолади. Агар 
микроскоп остида кўриладиган препарат бир жинсли бўлмай, хар хил оптик зичликка эга 
зарралар тутса, унда конденсордан ўтган қийшиқ нурлар препаратдан ўтганда зич 
зарраларни айланиб ўтади - 
дифракция 
юз беради. 
Дифракция 
натижасида нурлар ҳар 
томонга сочилиб объективга тушади. Натижада қоронги фонда турган бактериялар 
ялтираб кўринади. Бу усулда кўриш ОИ – 7 ёки ОИ- 19 каби ёритгичлар ишлатилса яхши 
натижа беради.
Айниқса, XX асрнинг 30 - 40-йилларида яратилган электрон 
микроскоплар ҳужайра органоидларининг структураси билан функцияси 
орасидаги боғланишни аниқлашга, микроорганизмлардаги биохимиявий 
жараёнларни ўрганишга имкон берди. 
Электрон микроскопда электронлардан чиқадиган нурнинг тўлқин 
узунлиги ёруғлик нурининг тўлқин узунлигига нисбатан анча қисқа. Унда 
шиша линзалар ўрнига “электрон линзалар” - электромагнит майдонлар 
пайдо бўлади, булар буюмлар молекулаларини ютади, барча оптик система 
вакуумга (10
-4
мм симоб устунига) жойлаштирилади. Шунинг учун 
кўриладиган объектлар қуруқ бўлиши керак. Акс холда объектдаги сув 
вакуумда қайнаб кетади ва буюм емирилади. Электронлар оқими 
текшириладиган объектга тушганда, термик ва радиацион ўзгаришлар содир 


14 
бўлади, бу эса буюмнинг структурасини бузиб юбориши мумкин. Икки нуқта 
орасидаги масофа 10 А (ангстрем)га тенг бўлади, бунда буюм 100000 марта 
катталашган бўлади (3- расм). 
Текшириладиган буюмлар, одатда, 10000 - 30000 марта катталаштириб 
кўрилади. Электрон микроскопларда кўриладиган буюмлар ниҳоятда юпқа 
бўлиши қерак. 
Швециялик олим Шестранд электрон микроскоплар учун юпқа 
кесмалар тайёрлайдиган микротом яратди. Бу микротом ёрдамида 
тайёрланадиган кесмаларнинг қалинлиги 100 - 150 А га тенг бўлади. 
Кўриладиган буюмнинг суви қуритилиб, сўнгра у фиксация қилинади ва 
қотириш учун метакрил смоласи билан ишлов берилади. Шундан кейин 
микротомда 100 - 150 А қалинликда кесмалар тайёрланиб, махсус ишлов 
берилгандан сўнг электрон микроскопда кўрилади. 
3 – расм. А - Холера вибрионининг электрон микрофотографияси
В - Бактерия ҳужайрасининг пилилари ипчалар кўринишида 
кўрсатилган.

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish