Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Молекуляр ҳолдаги азотни ўзлаштирувчи микроорганизмлар



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

Молекуляр ҳолдаги азотни ўзлаштирувчи микроорганизмлар. 
Ҳаво таркибида 78—80% азот бўлади, лекин уни яшил ўсимликлар ва 
ҳайвонлар ўзлаштира олмайди. Азот моддаларнинг биологик ўзгаришида 
икки йўл билан иштирок этади. 
Биринчи йўлда
электр зарядсизланиш вақтида (кучли чақмоқ 
бўлганда) фотохимиявий оксидланиш рўй беради, бунда N

→NО
2
га 


124 
айланади. Ҳосил бўлган NО
2
сувда ва тупроқда яна оксидланиб, NO
3
га 
айланади. Бир йилда яна шу йўл билаи 1м

майдонда 30 мг NО
3
тўпланади. 
Иккинчи йўлда
молекуляр азотни азот тўпловчи микроорганизмлар 
ўзлаштиради. Булар икки группага бўлинади: 
1. Тугунак бактериялар
дуккакдош ўсимликлар билан симбиоз ҳолда ҳаёт 
кечириб, молекуляр ҳолдаги азотни ўзлаштиради. 
2.
Эркин 
ҳолда 
яшовчи 
азотфиксаторлар
азотни 
ўзлаштиради. 
Тугунак бактериялар
. М. С. Воронин (1886) дуккакдош ўсимликлар 
илдизида микроорганизмлар борлигини аниқлаган. Немис олимлари Г. 
Гельригель ва Т. Вильфорт (1886) қиздирилган (яъни барча бактериялари 
нобуд қилинган) қумга дуккакдош ўсимлик экиб, унинг илдизида тугунаклар 
ҳосил бўлмаганлигини кузатганлар. Ўз тажрибаларидан улар шундай хулоса 
чиқарадилар: 
1. Азот билан озиқланиш жиҳатидан дуккакдош ўсимликлар бошқа 
ўсимликлардан кескин фарқ қилар экан. 
2. Дуккакдош ўсимликларнинг ўзи атмосфера азотини ўзлаштира олмасдан, 
улар илдизида симбиоз ҳолда яшайдиган бактериялар ўзлаштирар экан. 
Кейинчалик бу бактерияларни голландиялик олим М.Бейеринк соф 
ҳолда ажратиб олади ва
Bact. radicola
деб номлайди. Ҳозир бу бактериялар
Rhizobium авлодига киритилган. 
Бу бактериялар сунъий муҳитда яхши ўсади. Лекин эркин азотни 
ўзлаштирмайди, фақат дуккакдош ўсимликлар билан симбиоз ҳолда 
яшаганда азотни ўзлаштиради. 
Таёқчалар шу вақтда тармоқланади ва 
бактероиод
деб номланади. 
Улар ҳар хил шаклга эга бўлади: таёқча, букилган таёқча, рогаткасимон 
кўринишга эга ва коккларга ажралади, булардан яна ҳаракатчан таёқчалар 
ўсиб чиқади (57-расм). 

57-расм. Туганак бактерияларнинг(1) дуккакли ўсимликлар илдизига 
кириши(2)ва “юқумли ип” (3) ва бактероидлар (4) ҳосил қилиши 
Тупроқда учрайдиган туганак бактериялар дуккакдош ўсимлик илдиз 
тукчалари атрофида тўпланади ва уларнинг пўстини эритиб, илдиз 


125 
ҳужайрасига ўтади ва кўпая бошлайди, ҳужайраларни тўлдириб юборади. 
Ўсимлик ўз навбатида илдиз ҳужайраларининг бўлиниш процессини 
тезлаштиради ва бактерияларни тугунак ичига ўраб олади. Бактериялар 
ишлаб чиқарадиган физиологик актив моддалар илдиз ҳужайраларининг 
бўлинишини янада тезлаштиради ва илдизга кўп миқдорда шакар оқиб 
келишини таъминлайди. Бактериялар шакарлар билан озиқланади ва 
ўсимликни азот билан таъминлайди. 
Агар дуккакдош ўсимликка 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish