Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 8,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/161
Sana27.06.2022
Hajmi8,75 Mb.
#710534
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   161
Bog'liq
Микробиология ва вируслогия Ваҳобов А.Ҳ. Иноғомова М. (2)

 
Аммонификация процесси
. Ўсимликлар ва ҳайвонлар қолдиғида жуда 
кўп миқдорда органик моддалар бўлади. Уларнинг минерал моддаларга 
айланиши ўсимликларнинг азот билан озиқланиши учун муҳим аҳамиятга 
эга. Оқсилларнинг чириши процессида NН
3
ҳосил бўлгани учун 


118 
аммонификация
процесси дейилади. Чириш процесси аэроб ва анаэроб 
шароитда бораверади, лекин аэроб шароитда тезлашади. Чиритувчи
микроорганизмлар группасига хилма-хил бактериялар мисол бўлади. 
Анаэроблардан энг кенг тарқалгани Clostridum putrificus бўлиб, таёқча 
шаклида, узунлиги 5-6 мкм, диаметри 0,6-0,8 мкм, перитрих типда 
хивчинланган. Спора ҳосил қилганда ҳужайраси барабан таёқчаси шаклига 
киради. Бу бактерия асосан оқсилларни парчалайди. Патоген чиритувчи 
бактерияларга қоқшол касаллигини келтириб чиқарувчи В.tetani мисол 
бўлади. 
Факультатив анаэробларга ичак таёқчаси - Eschirichia coli ва протей 
таёқчаси - Вас. proteus vulgaris мисол бўлади. Перетрих типда хивчинланган 
ҳаракатчан, узунлиги 1-3 мкм, диаметри, 0,5-1 мкм га тенг. Вас. mesentericus, 
Вас. subtilis, Вас. mycoides, Вас. megaterium оқсилларни аэроб шароитда 
парчалайдиган бактериялардир. Буларнинг ҳаммаси спора ҳосил қилади (53-
расм). Кичик таёқчасимон Pseudomonas fluorescens спора ҳосил қилмайди. 
 
53-расм
. I-Вас. megaterium; 2-Ваc. mycoides

 
 
Оқсиллар парчаланганда сув, карбонат ангидрид, аммиак, водород 
сульфид, метилмеркаптан (СН
3
SН) ҳосил бўлади. Ёқимсиз ҳидли индол, 
скатол ҳам ҳосил бўлади. Бунда оқсилларга энг аввал протеолитик 
ферментлар таъсир этиб, пептонлар, полипептидлар ва аминокислоталар 
ҳосил қилади. В. Н. Шапошников кўрсатганидек, оқсилларнинг парчаланиши 
икки йўл билан боради: биринчидан, аминокислоталар бактериялар 
танасининг тузилиши учун сарфланади; иккинчидан, аминокислоталардан 
углерод манбаи сифатида фойдаланилади. Бу процессда ҳосил бўлган 
ортиқча NН
2
группа NН
3
га айланади ёки NН
3
органик кислоталар билан 
боғланади:
RCH(NН
2
)COOH 

nСО
2
+ mН
2
О + NН
4
ОН ёки 
реакция охирига етмасдан баъзи кислоталар ёки спиртлар ҳосил бўлиши 
мумкин. Масалан, аланин аминокислотасидан пироузум кислота ва аммиак 
ҳосил бўлади: 


119 
СН
3
(NН
2
)СООН + О
2
→ СН
3
СОСООН + NН
3
аланин пироузум кислота аммиак 
ёки аланин аминокислотасидан сут кислота ва аммиак ҳосил бўлиши мумкин: 
СН
3
СН(NН
2
)СООН +Н
2
О →СН
3
СН(ОН)СООН + NН
3
аланин
сут кислота аммиак 
Тупроқда органик моддаларнинг парчаланиш процесси иқлим шароити, 
тупроқ намунаси ва қўлланилган агротехника усулларига боғлиқ ҳолда 
турлича бориши мумкин. Масалан, Ўрта Осиёнинг бўз тупроқларида 
аммонификация жуда тез боради, чунки температура анча юқори ва баҳорда 
намлик етарли бўлади. Аксинча, Шимолий районларда температура паст 
бўлганлиги учун бу процесслар жуда секин боради, қора ва каштан тупроқли 
зоналарда ҳам органик моддаларнииг парчаланиши секин боради. 
Оқсилларнинг парчаланиши учун оптимум температура 25—30°С 
бўлиши, шунингдек, парчаланадиган маҳсулотда етарли даражада намлик 
бўлиши керак. 

Download 8,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish