Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий университети биология-тупроқшунослик факуьтети


Структурани тиклаш шароитлари ва усуллари



Download 1,13 Mb.
bet36/61
Sana15.06.2022
Hajmi1,13 Mb.
#673623
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   61
Bog'liq
Тупрок физикаси ўқув услубий мажмуаси

Структурани тиклаш шароитлари ва усуллари
П.А.Костичев, К.К.Гедройц, В.Р.Вильямс структура ҳосил бўлишининг назарий асосларини ишлаб чиқадилар. Улар тупроқнинг агрегатлик тадбири ва усулларини ишлаб чиқдилар.
Ҳозирга қадар тупрок структурали ҳолатини тиклашнинг қуйидаги агротехник усуллари мавжуд:
1)тупроққа ишлов бериш:
2)тупроқни гумин, улмин кислоталари билан бойитиш:
3)нордон (кислотали) тупроқлари оҳаклаш, ишқорли тупроқларни гипслаш:
4)алмашлаб экиш системасини тўрри жорий этиш.
Ўрта Осиё колхоз ва совхозларида тўпланган ҳамда илмий — текшириш ташкилотларининг дала шароитида олиб борилган кўп йиллик тажрибаларининг якунлари куйдаги хулосага олиб келди:
1)кўп йиллик ўт экинлари (айниқса .беда) экиш ҳамда ерларга гўнг солиш структурасини яхшилайди.
2)ўтлар хайдалгандан кейин пахта экишнинг биринчи йилидаёк, ҳар хйл тур ва типдаги тупроқларда кўпаяди ва пахта ҳосили ошади:
3)ўтлар хдйдалгандан кейин экин экишнинг иккинчи йилидаёк тупроқнинг макроструктураси тез ва кескин ёмонлашади:
4)структурасига минерал ўтитлар билан ишлаганда тупроқнинг структурали ҳолати деярли яхшиланмайди.
Структурани тиклашда термик факторнинг хам роли катта. Структуранинг вужудга келишида температура ва сув асосий омил хисобланади. Бу жараён таъсирини қуйдагича тушунтириш мумкин: Совуқ кунлар бошланишидан олдин ёққан ёншн ёки сурориш сувлари тупроқ кавакларига кириб, уларни тўлдйришларй мумкин: температуранинг кескин пасайиб кетиши туфайли бу сувлар музлайди, музлаш сув хажмини кенгайтиради. Натижада тупроқ тешикларида қўшимча катта куч вужудга келади. Бу ходиса ўз навбатида механик заррача ва агрегатларларнинг бир —бирига янада катта куч билан сиқилишига олиб келади. Кунлар исиши билан теишкчалардаги музлар эрийди. Тупроқнинг етилганлиги унинг бирмунча донадор (маҳаллий тилда «қўзилаган») лиги сезилади. Кеч кузда бериладиган «яхоб» сувлари ана шу мақсадни кўзда тутади. Лекин ҳамма вақт ҳам музлаш структураси хосил қилавермайди. Музлаш жараёни температураси ҳосил қилмайди, балки уни бузади.
Маълумотлардан маълум бўлдики, тупроқ структурасининг бузилишига сабаб бўлувчи факторлар кўп бўлганидек уни тиклашга қаратилган усуллар хам хилма —хилдир. Ҳозирги вақтда шу нарса исботландики, структурали тупроқларда сув, хаво термик ҳамда озиқ режимлари маданий ўсимликлар учун етарли ва қулай шаклда бўлади. Структурали тупроқ маданий тупроқ хисобланади.
Шуни қатъий таъкидляш керакки, структурани тиклашнинг бош масаласи тупроқда чириндининг тўпланишидир.

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish