Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 6,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/111
Sana20.04.2022
Hajmi6,37 Mb.
#566593
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   111
Bog'liq
Ўзбекистон тарихи Эшов

Диадохлар тангалари 
 
Юнон–Бақтрия мулкларининг чегаралар доимий мустаҳкам 
бўлмасдан, ҳарбий–сиёсий вазиятдан келиб чиқиб ўзгариб турган. 
Мил.авв. III асрнинг охирлари Ўрта Осиё жанубидаги ҳарбий–
сиёсий вазият ҳақида Полибий маълумотлар беради. Унинг 
ёзишича, салавкийлар томонидан Бақтрада қамал қилинган 
Евтидем уларнинг ҳукмдори Антиох III га «чегарада кўчманчи 
қабилалар турганлиги ва улар чегарадан ўтадиган бўлса ҳар иккала 
томоннинг ҳам аҳволи оғир бўлиши мумкинлигини» билдиради. 
Полибий маълумот берган ушбу кўчманчилар мил.авв. III асрнинг 
охирларида Зарафшон дарёсига қадар деярли бутун Суғдни 
эгаллаган бўлиб, бу ҳудудлар Юнон–Бақтрия давлатининг 
вақтинчалик шимолий чегараси бўлиб қолади. Шунингдек, Ҳисор 
тоғлари ҳам шимолий чегаралар бўлган бўлиши мумкин.


226 
Антиох тетрадрахмаси 
Юнон–Бақтрия давлатининг гуллаб яшнаган даври мил.авв. III 
асрнинг иккинчи ярми ва II асрнинг биринчи ярмига тўғри келади. 
Жанубий ҳудудлардаги бу даврга оид Жондавлаттепа, Ойхоним, 
Қорабоғтепа 
каби 
ёдгорликлардан 
ҳокимлар 
саройлари, 
ибодатхоналар, турар–жойлар, меҳнат ва жанговар қуроллар, турли 
ҳунармандчилик буюмлари ҳамда кўплаб танга пулларнинг 
топилиши бу ҳудудлардаги ижтимоий–иқтисодий ва маданий 
ҳаётдаги ривожланиш жараёнларидан далолат беради.
Юнон–Бақтрия марказлашган давлат бўлиб, ҳокимиятни 
подшо бошқарар эди. Давлат бир нечта вилоят (сатрапия) ларга 
бўлинган бўлиб, бу вилоятлар бошқарувчилари ёки ҳокимлари 
подшога бўйсунар эдилар. Аммо, бу даврда давлатда нечта 
сатрапиялар бўлганлиги ва улар қандай номланганлиги маълум 
эмас. Страбон маълумотларига кўра, сатрапияларга ноиб 
сатрапларни тайинлашда қариндошчилик анъаналарига амал 
қилинган бўлиши мумкин.
Юнон–Бақтрия подшолиги давлат тузилишининг муҳим 
томони – қўшин ва уни ташкил этиш эди. Аввало, таъкидлаш 
лозимки, 
юнон–бақтрия 
қўшинларининг 
катта 
қисмини 
бақтрияликлар ва бошқа маҳаллий аҳоли ташкил этган. Қўшиннинг 
асосий ҳаракатлантирувчи кучлари отлиқ–суворийлардан иборат 
бўлган. Қўшинлар таркибида ҳарбий филлар ҳам бўлган.
Ўз вақтида В.В.Григорьев Бақтриядаги юнон ҳокимияти ягона 
монархия томонидан амалга оширилмай давлатлар уюшмаси 
(иттифоқи) томонидан амалга оширилгани, даставвал, нисбатан 
кучлилар, улар орасидан «бақтрияликлар», кейин эса «уларга тобе 


227 
бўлганлар» ҳақидаги концепцияни илгари сурган эди. Ҳозирги 
вақтда кўпчилик тадқиқотчилар Юнон–Бақтрия подшоларининг 
бошқарган ҳудудлари Шимолий Афғонистон, Жанубий Ўзбекистон 
ва Ҳиндиқушдан жанубдаги айрим вилоятлар бўлганлигини 
эътироф этадилар. Бу ҳудудлардаги марказлашган давлатда Диодот 
I, кейин эса Евтидем I (яъни, мил.авв. III асрнинг иккинчи ярми) 
даврларида кучли подшо ҳокимияти мавжуд эди. Мил.авв. II 
асрнинг иккинчи чорагидан бошлаб Юнон–Бақтрия подшолигининг 
инқирозига қадар давлатда мутлақ бирлик ва барқарорлик 
бўлмаган.

Download 6,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish