Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон


Зараутсойдаги ҳайвонларни овлаш манзаралари



Download 6,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/111
Sana20.04.2022
Hajmi6,37 Mb.
#566593
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   111
Bog'liq
Ўзбекистон тарихи Эшов

 
Зараутсойдаги ҳайвонларни овлаш манзаралари 
 
Қоя тош расмлари ўзига хос анъаналари, инсоннинг эстетик 
истеъдоди, гўзаликка интилиш ғояларини акс эттирувчи тасвирий 


83 
санъат обидалари бўлиб, Ўзбекистонда Кўхитанг, Зарафшон
Нурота ва Чотқол тоғларида топилган.
Тошкент воҳаси қоятош тасвирлари Ғарбий Тяншандаги 
(Тангитоғ) энг кўп тарқалган қадимги санъат тури ҳисобланади. Бу 
ҳудуд тасвирий санъат ёдгорликларга жуда бой. Улар мавзуларнинг 
турли–туманлиги, юқори бадиий даражаси манзаралари билан 
ажралиб туради. Тошкент воҳасидаги петроглифлар Ўрта Осиёда 
машҳур ҳисобланади. Ўзига ҳос ва бетакрор қоятош суратларига 
Хўжакент, Бошқизилсой ва Чотқол кабилар киради.
Ушбу ёдгорликлардаги қоятош расмларининг хронологик 
санаси – энеолит – бронза давридан антик давргача боради. Мазкур 
суратлар мазмун ва мавзу жиҳатдан анча бой ва ранг–барангдир. 
Улар орасида от ва туя, эчки, тоғ такаси ва архар ҳамда бўри, тулки, 
қоплон каби ҳайвонлар тасвирлари, шунингдек, маъноси ҳозиргача 
номаълум бўлган турли шакл ва белгилар сақланиб қолган. Расмлар 
орасида якка ҳолда, тўда ҳолда ва рақсга тушаётган ҳолатда, 
бирор–бир одатни ижро этаётган кишиларнинг тасвирлари ҳам 
учрайди.
Ўзбекистон тоғли ҳудудларида кенг тарқалган қоятош 
расмларини ўрганиш катта илмий аҳамиятга эга. Чунки улар ҳам 
бошқа моддий манбалар қатори қадимги аждодларимизнинг 
турмуш тарзи, ижтимоий ҳаёти, маданияти ва санъати, диний 
тасаввурлари ҳақидаги муҳим манба ҳисобланади.
 
Таянч сўзлар. 
Инсоният, антропогенез, турли қарашлар ва ёндашувлар, 
архей, палеозой, мезозой, кайназой, илоҳиёт, коинот, Одам Ато ва 
Момо Ҳаво, Адам ва Ева, одамнинг ибтидоий аждодлар, энг 
қадимги одамлар, ҳозирги қиёфадаги одамлар, “ишбилармон одам”, 
“ақл–идрокли одам”, неандертал, синантроп, зинжантроп, 
питекантроп, 
кроманьон, 
палеолит, 
Селенғур, 
Кўлбулоқ, 
Қизилолмасой, тош қуроллар, Тешик–тош, Омонқўтон, Обираҳмат, 
одамнинг суяк қолдиқлари, суяк қуроллар, матриархат, оловнинг 
кашф этилиши, мезолит, Мачай, ўқ ва ёй, улкан музлик, 
ҳайвонларнинг қўлга ўргатилиши, неолит, Жойтун, Калтаминор, 
Ҳисор, деҳқончиликка ўтиш, энеолит, мис қуроллар, кулолчилик
сопол идишлар, тўқимачилик.


84 

Download 6,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish