Геохронология –
геологик вақтни турли номларга эга (эра, давр,
аср) ва маълум кетма-кетликда жойлаштирилган шартли қисмларга
бўлиш.
Тарихий хронологияда
ибтидоий жамият тарихини
даврлаштириш айнан геохронологига асосланади.
Тарихий (техник) хронология –
турли халқлар, цивилизация ва
давлатлар томонидан ишлатилган вақт ўлчов бирликлари ва
1
Roger Beck. A brief history of ancient astrology. 2007. BLACKWELL PUBLISHING 9600 Garsington Road,
Oxford OX4 2DQ, UK. Рreface. Р. 11.
7
календарларни ўрганувчи, тарихий жараёнлар содир бўлган вақтни
аниқловчи ва тарихий манбалар яратилган вақтни аниқловчи тарихий
фан
1
.
Қадимги дунё халқлари нафақат календарлардан, балки ўзига
хос ҳисоблаш усулларидан ҳам фойдаланишган. Бу усулларни
аниқлашга тарихий хронология фани ёрдам беради. Тарихий
хронологиянинг объекти (манбалари) тарихий воқеалар ҳақида
маълумот берувчи манбалар ҳисобланади.
Тарихий хронология
тарихий тараққиёт давомида вақтни ҳисоблаш тизимини ўрганади,
уларнинг ўзаро боғлиқлиги, вақтни бир ҳисоб системасидан
иккинчисига айлантириш услубларини ишлаб чиқади. Тарихий
хронология юқоридаги ҳисоблаш тизимидан тарихий вақтни
ҳисоблашда амалда фойдаланади, тарихий манбалардаги саналарнинг
аниқлигини тарихий таҳлил қилади. Шунингдек, турли манбаларда
акс этган тарихий йил ҳисобларини замонавий йил ҳисобига ўгириш
ва муайян тарихий жараёнларнинг бўлиб ўтган вақтини ёҳуд тарихий
манба яратилган вақтни аниқлашга хизмат қилади.
Дастлаб инсониятнинг хўжалик ҳаётидаги эҳтиёжи вақтни
ҳисоблаш заруратини юзага келтирди. Қадимда вақтни ҳисоблашда
табиатнинг доимий такрорланиб турувчи ҳодисаси бўлган сутка, тун,
кун, Ой фазаларининг ўзгариши, Ернинг йиллик айланма ҳаракатидан
фойдаланилган.
Аста-секин вақтни аниқ ҳисоблашга бўлган эҳтиёж юзага келди.
Бунинг учун осмон жисмлари ҳаракатини, умуман, астрономияни
билиш зарур эди. Бундан ташқари, яна бир вазифа – кун, ой, йиллар
ўртасидаги фарқни аниқлаш зарурати ҳам туғилди. Бунинг учун
математик ҳисоб-китобни пухта билиш лозим эди. Табиат
ҳодисаларини кузатиш, вақтни аниқлаш учун қўлланилган мураккаб
математик
ҳисоб-китоблар
хронологиянинг
фан
сифатида
шаклланишига асос сифатида хизмат қилди. Кейинчалик маъмурий
бошқарув ва ёзувнинг пайдо бўлиши вақтни ҳисоблашга бўлган
эҳтиёжни янада оширди. Одатда, ҳужжатлар муайян ҳукмдорнинг
ҳукмронлик йиллари билан белгиланар эди, шу орқали дастлабки
содда хронологик жадваллар пайдо бўла бошлади. Хронологик ҳисоб-
китобларга кучли эҳтиёж тарих фанининг пайдо бўлиши билан
(тахминан эр. авв. V асрда) юзага келди. Чунки тарихий асарларнинг
ёзилиши уларда акс этган воқеалар қачон бўлиб ўтганини аниқроқ
кўрсатиши лозим эди. Ушбу вазифани бажаришда дастлаб энг оддий –
1
Encyclopedia of time: science, philosophy, theology, and culture / H. James Birx, editor. 2009 by SAGE
Publications, Inc. Р. 183.
8
нисбий аниқлаш усулидан фойдаланилди. Яъни, А воқеа В воқеадан Х
йил олдин/кейин бўлиб ўтди. Бу хронолгиянинг дастлабки кўриниши
эди.
Бобил ва Миср каби қадимги давлатларда пайдо бўлган
хронология айниқса, Қадимги Юнонистон ва Римда ривожланди.
Хронология билим соҳаси сифатида ривожланишига Қадимги
Юнонистон ва Рим олимлари –
Do'stlaringiz bilan baham: |