Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон



Download 1,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/100
Sana06.03.2022
Hajmi1,75 Mb.
#485020
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   100
Bog'liq
Хронология дарслик охирги 20.10.17

ГЛОССАРИЙ 
 
 
Абу Райҳон Беруний –
Шарқнинг энг ёрқин ва улуғ 
сиймоларидан бири ҳисобланади. Унинг “Ал-осор ал-боқия ани-л-
қурун ал-ҳолия” (“Қадимги халқлардан қолган ёдгорликлар” – 
“Хронология”), “Қонуни Масъудий” асарларида хронология фанига 
оид кўплаб маълумотлар берилган. 


141 
Авесто – 
Зардуштийларнинг муқаддас китоби. Тақвимдаги 12 
ойнинг номи «Авесто»даги маъбудаларнинг номига бориб тақалади. 
Ой номларидан ташқари ой таркибига кирган кунлар (30 кун)нинг 
ҳам алоҳида-алоҳида номлари бор. «Авесто»нинг милодий VI асрда 
сосонийлар даврида тузилган матнида ой ва кунларнинг тўлиқ номи 
рўйхати келтирилган.
Априлис
– қадимги Рим календарида иккинчи ой, лотинча 
«aperire»-«намоён бўлмоқ», «очмоқ» маъноларини билдиради. Бу 
ойда ҳамма дарахт ва ўсимликлар гуллай бошлаган. 
Араб даврийлиги 
– Ой календарида ҳар бир ойнинг биринчи 
куни ой бошига, яъни янги Ойнинг кўриниш пайтига тўғри келиши 
керак. Бунинг натижасида синодик ойнинг ўртача узунлиги 29,53059 
кунни (аниқроғи, 29,53058812 кун) ташкил қилади. Аммо календарда 
ойлар фақат бутун сонли кунлардан ташкил топади, яъни 29 ёки 30
кундан иборат бўлади. Ой календаридаги ҳамма йиллар 354 кундан 
иборат, деб қабул қилинса, ҳар йили 0,3671 кунга тенг хатога йўл 
қўйилади. Шунинг учун бундай календарда Ой 10 йил ўтгандан 
кейин 4 кун олдин кўрина бошлайди (охирги ойнинг бошланишидан). 
Архонт
– ижроия ҳокимиятнинг раҳбарлари. 
Астрономик (ёхуд математик) хронология
– самовий жисмлар 
ҳаракати, такрорланадиган самовий ҳодисалар қонуниятини ўрганади, 
аниқ астрономик вақтни белгилайди.
Аҳмад ал-Фарғоний –
VIII – IX асрларда яшаб ижод этган, 
буюк мутафаккир илми ҳайъат (фалакиётшунослик-астрономия, 
риёзиёт-математика) ва жўғрофия (география) фанлари билан 
шуғулланди ҳамда қатор илмий асарлар ёзиб қолдирди. У ал-Маъмун 
топшириғига биноан Дамашқдаги расадхонада осмон жисмлари 
ҳаракатини аниқлаш, янгича “зиж” яратиш ишларига раҳбарлик 
қилди. 

Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish