Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м у ҳ а й ё ҳ а к и м о в а семасиология


Назорат учун савол ва топшириқлар



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/64
Sana22.02.2022
Hajmi3,53 Mb.
#109510
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64
Bog'liq
Semasiologiya (Muhayyo Hakimova)

Назорат учун савол ва топшириқлар:
1. Семасиология нимани ўрганади?
2. С ем асиологиянингасосий вазифаси нимадан иборат?
3. Умумий семасиология ним ани тадқиқ қилади?
4. Хусусий семасиология ним ани ўрганади?
5. Ф он осем антика ҳақида маълумот беринг.
6. Г рам м атиксем асиологиянинг қандай турлари мавжуд?
7. Л ек си к сем ан ти к а ним ани тад қ и қ қилади?
2 -§ . С ем асиологиянинг ш аклланиш и
М аънони ўрганиш тарихи антик даврлардан бош ланади. У 
даврларда м аънога ф ал саф и й нуқтаи назардан ёндаш илган. 
Қадимги Грецияда сўз ва у номлаётган нарсатабиатан боғлиқми 
ёки ном ва маъно ўртасидаги боғлиқлик шартлими, деган савол 
к ў н д а л а н г қ ў й и л г а н . У ш б у ф а к т л а р г а а с о с л а н с а к ,
сем аси о ло ги я, яъни м аъ н о ш у н о сл и к а н ти к даврларда пайдо 
бўлган, дея олам из. Л ек и н бу даврлардаги м аънош унослп к 
ти лш ун осли кн ин г қисми сиф атида эм ас, балки ф алсаф аннн! 
тар к и б и й қисм и сиф атида ш акл л ан а бош лаган. Ю қорида 
таъ к и д л аган и м и зд ек , м аънога ф ал с аф и й ён д аш и ш а н т и к
д а в р л а р д а н (А р и с т о т е л ь , С о к р а т , П л а т о н , Д и о н с к и й , 
А в гу с т и н ) б о ш л а н и б , ўрта а с р л а р д а я н а д а б о й и т и л д и
( Л е й б н и ц , С п и н о з а ) . Б у н д а й ё н д а ш у в м о ҳ и я т п н и
ў з га р т и р м а г а н ҳолда, а м м о ў згач а ш а к л л ар д а б и з н и н г
д а в р и м и зга ч а ети б келди. Б ун га ф о н о с е м а с и о л о г и я н и н г
ш аклланаётганини исбот қилиб кўрсатиш мумкин.
С ем асиология л и нгви сти к соҳа сиф атида аслида л екси - 
кография таркибида шаклланди. М аълумки, луғаттузиш учун 
сўз англатаётган маъно очиб берилиши лозим. Ўзбек лугатчилиги 
тарихи эса эски туркий тил ва араб луғатчилиги тарихи билан 
у з в и й б о ғ л и қ б ў л и б , у XI а с р д а ш а к л л а н г а н . Ў зб е к
маънош унослиги дастлаб ўз пш ини лексикограф пя таркнбнда
www.ziyouz.com kutubxonasi


куйидаги луғатларни тузишдан бошлаган: «Девону луготит турк» 
(1073-1074 й.), «Муқаддиматул адаб» (1137 й.), «Китоб ул-идрок 
ли Л исон ил-атрок» (1332 й), «Аттуҳфатуз закияту ф ил луғатит 
ту р к и я» (X III а ср ). М а зк у р а с а р л а р а р аб ти л и ва ар аб
ти л ш у н о сл и ги а н ъ а н а л а р и д а ёзи л ган б ўлса-д а, у л ар н и н г 
барчасида қадимги туркий тил ва эски туркий тил луғати 
таркибидаги сўзларнинг маънолари изоҳланган1.
З а м о н а в и й с е м а н т и к а н и н г с е м и к таҳ л и л усули ҳам 
л ек с и к о гр аф и я учун х и зм ат қилади. М ето д н и н г эн г асо си й
м ақсади дан бири м уайян бир ти лдаги барча сўзларни оз 
миқдордаги сем и к ком понентлар ёрдамида изоҳпашдир.
С ем аси ология мустақил л и н гв и сти к соҳа сиф атида XIX 
а с р н и н г о х и р л ар и д а а ж р ал и б ч и к д и . С е м а с и о л о г и я н и н г
м устақил л и н г в и с т и к соҳа си ф а ти д а ш а к л л ан и ш и н и эса 
Райзиг номи билан боғлаш ади2. В афотидан кейин 1939 йилда 
нашр қилинган «Лотин тилшунослигидан маърузалар»ида (Ке1з1§. 
Уог1е55ип§еп иЬег 1а1е1п13сЬе 5ргасЬғ188еп8сЬай. Ш р
21
§, 1839.) 
Р ай зи г сем аси о л о ги ян и ти л ш у н о сл и к н и н г алоҳида соҳаси 
сиф атида аж ратиш кераклигини айтади. У маъно тараққиётига 
дахлдор ҳодисаларни ўрганиш сем аси о ло ги ян и н г вази ф аси
эканлигини таъкидлайди.
XIX аср ва XX а с р н и н г б и р и н ч и я р м и н и ўз ичи га олган
д а в р м о б а й н и д а с е м а с и о л о г и к т а д қ и қ о т л а р м а ъ н о н и н г
ў згар и ш и , ўзгари ш турлари ва п р и н ц и п л а р и н и ўрганиш га 
қарати лди . Ж у м л ад ан , м аъ н о т о р а й и ш и , м аъно кен гай и ш и , 
м аъно кўчиш и, кўчиш турлари каби лар т а д қ и қ қилинди.
XX а с р н и н г 4 0 -5 0 й и л л а р и д а Е л ь м есл ев (1943 й и л ), 
К реб ер (1952 й и л ), Гуденаф (1956 й и л ), Л ауснбери (1956 
йил) каби о л и м л ар том о н и д ан л е к с и к м аъ н о н и н г ко м п о н ен т 
структураси ҳақидаги ф и к р л а р илгари сурилди. К о м п о н ен т 
таҳлилга о и д та д қ и қ о тл а р д астлаб к и ч и к — қ а р и н д о ш л и к
ном лари, ҳайвон н ом лари , и д и ш -то в о қ н о м л ар и каби лек си к -

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish