Л С В лар ҳам лексем а каби икки планли ҳисобланиб, шакл
ва мазмун жиҳатларига эга.
ЛСВлар полисемия, синоним ия, антонимия каби ҳодисалар
учун асос, зам ин вазиф асини бажаради.
П олисемантик лексема таркибидаги ҳар бир узуал
маънони
сем ем а ёки лекси к сем антик вариант дейилиш и ўртасида катта
ф а р қ йўқдек. Аслида бир ҳодисага турли нуқгаи назарлардан
қаралмоқца. Л екин, лексема англатаётган ҳар бир маъно семема
деб ном ланганда ш акл ва мазмун номутаносиблиги кузатилса,
полисем ан ти к л ексем а англатаётган маъноларни Л С В нуқгаи
н а за р и д а н ў р ган и л ган д а ш акл ва м азм ун м утаносиблиги
сақланади. Зеро, таъкидлаганим издек,
ЛСВ ш акл ва мазмун
планига эга бўлади. Қуйида лексема ва лексик-семантик вариант
муносабати схемада кўрсатилган:
ш акл
ш акл
шакл
Лексема: ЛСВ 1----- ^ЛСВ 2 ______ЛСВ 3
^
м аъ но
м аъно
маъно
П олисем ем л ек сем а тар ки б и д аги м аъ нолар сем ем а ёки
Л С В деб н о м л ан и ш и д ан қатъи н азар, ҳар бир м аъно тил
луғат та р к и б и н и таш ки л қи лади ва улар эл ем ен тар л ек си к -
сем ан ти к би рли к саналади.
Д ем ак, л ек сем а асосий л ек с и к -се м а н т и к б и р ли к, сем ем а
(Л С В ) эса элем ентар л ек с и к -се м а н ти к бирликдир.
Л ек сем а ва сем ем а б и р -б и р и б и лан бутун -қи см муноса-
батида бўлади: лексем а-сем ем а.
Назорат учун савол ва топшириқлар
1. Сўз ва лексем а атам алари, уларнинг м уносабати ҳақида
м аълум от беринг.
2. Элементар лексик-сем антик бирликлар ҳақида маълумот
беринг.
3. С ем ем а қандай бирлик?
4. Л е к си к -с е м ан т и к вариан тлар ҳақида маълумот беринг.
5. Тилнинглугаттаркибини кдндай бирликларташкил қилади?
33
www.ziyouz.com kutubxonasi
9 -§ . Л ексеманинг мазмуни ва унинг таркиби
Лексема икки планли тил бирлигидир. У
шакл ва мазмуннинг
баркдрор бирикувидан ташкил топади. Лексеманинг шакл жиҳати
унинг ф онети к белгиларидан иборат бўлиб, у тилш уносликда
су б ста н ц и я , ш а к л , м оддий то м о н , т а ш қ и то м о н , б елги ,
ф о н ети к сў з, си гн ал , ф о н ети к қ о б и қ,
ном ем а атам ал ар и
билан номланади. Ў збек тилш унослигида лексем ан и н г ш акл
томони учун, кўпинча, номема атамаси қўлланади.
Л ек сем ан и н г м азм ун ж иҳати учун эса ти лш ун осли кд а
м аъно, м азм ун, ички том он , и ф о д ал ан м и ш , си гн и ф и к ат,
ф ункция,
вази ф а, қи йм ат, семема атам ал ар и иш латилади.
Ў збек ти лш ун осли ги да л ексем ан и н г м азм ун то м о н и , асосан,
сем ема, лекси к м аъно атам алари б и лан н ом лан ад и .
Л е к с е м а н и н г м азм у н ж и ҳ ат и н и н о м л о в ч и сем ем а ва
лексик маъно атамалари муносабатига алоҳида тўхталиб ўтсак.
Т и л ш у н о сли кд а сем ем а ва л ек с и к м аъ н о хусусида и к к и хил
қараш мавж уд. А й рим иш ларда сем ем а ва л е к с и к м аъ н о
атамалари синоним сиф атида ишлатилиб, лексем анинг мазмун
п лан и н и и ф о д а л а й д и .1
Баъзи и ш ларда эса, л е к с и к м аъ но
семеманинг, яъни лексем а мазмун план и ни н г таркибий қисми
сиф атида эъти роф этилади.
Л ек си к м аъно ва сем ем а атам аси остида бир ҳодисани
назарда тутувчи иш ларда ф ақат л е к с и к м аъ н о ёки сем ем а
атамаси иш латилади, ёки ҳар икки атам а ҳам тен г қўлланади.
Бунда структура, таркибий қисм , яън и қисм га бўлинувчанлик
хусусияти ҳақида сўз ю ритилганда сем ем а (сем ага нисбат
б ер и ш м ақ сад и д а) атам аси и ш л ати л ад и .
Я хлит бутун лик
назарда тутилганда, яъни маъно ва у н и н г турлари, м аъно ва
уни иф одаловчи ом и ллар, м аънолараро
м уносабатлар учун
эса л ек си к м аъно атам аси қўлланади.
И к к и н ч и то и ф ад аги , л ек си к м аъ н о ва сем ем ан и ф ар кд и
деб кўрсатувчи и ш л ар д а сем ем ад а (л е к с е м а н и н г м азм ун
Do'stlaringiz bilan baham: