Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева


 Куйидаги энтимемалардан тўла силлогизмни тикланг



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

7. Куйидаги энтимемалардан тўла силлогизмни тикланг:
7.1М айбланувчи, демак, у ужни химоя килиш хукукига эта.
7.2.Айбланувчи ўзини химоя килиш хукукига эга, М. эса - айбланувчи.
7.3.Айбланувчи ўзини химоя килиш хукукига эга, демак, М.ўзини химоя 
килиш хукукига эга.
8.Куйидаги хуиоса чикаришларнинг турларини ва модусларини аникланп
8.1 .Эрталаб кўп шудринг тушса, хаво яхши бўлади.
Эрталаб кўп шудринг тушди.
Демак, хаво яхши бўлади.
8.2.Тушунчалар ё якка, ё умумий бўлади.
«Ўзбекистон Республикаси» - якка тушунча.
Демак, у умумий тушунча эмас.
9.Куйидаги дилемманинг турини аникланп
Агар хукмда ифодаланган фикр предметга мувофик келса, у чин булади.
Агар хукмда ифодаланган фикр предметга мувофик келмаса, у хагго бўлади.
Хукмда ифодаланган фикр предметга ё мувофик келади, ё мувофик келмайди.
Демак, хукмда ифода килинган фикр ё чин, ё хато бўлади.
Ю.Куйидагипарда сабабий алокадорлик илмий индукциянинг кайси методи 
бўйича аникланганлигини кўрсатинп
10.1 .Моддий манфаатдорлик йўк бўлган пайтда корхонада ишлаб чикариш 
технологиясини такомиллаштириияа 
кизикиш
Йўк эди. Моддий манфаатдорлик 
яратилгач, корхонада ишлаб чикариш технологиясини такомиллаштиришга 
кизикиш хдм пайдо бўлди. Бундан корхонада ишлаб чикариш технологиясини 
такомиллаштиришга кизикишнинг пайдо бўлишига сабаб моддий 
манфаатдорликнинг яратилишидир, деган хулосага келинди.
10.2.Пахта даласида ғўзага бериладиган минерал ўгитнинг микдори ортиб 
бориши билан пахта хосатдорлиги хам орта борди. Бундан 
пахта 
хосилдорлигининг ортиб боришига сабаб ғўзага бериладиган минерал ўғит 
микдорининг ортиб боришидир, деган хулоса хосил килинди.
11 
.Куйидаги ифодаларнинг кайсилари мулохазалар мантиги 
формулалари эканлигини аникланг. Формула 
эмасларида кандай 
камчиликлар борлигини кўрсатинг:


u.i.TIp
11.2. (pvq) л (r-»s)
11.3. Ylpvq)
11.4. p—>qvr
11.5. (vpvq)
11.6. (pv—»q)
12. Куйидаги мулоҳазаларни асосланг:
12.1. Агар pvq ва р формул ал ари чин бўлса, унда lq формуласи хам чинцир.
12.2. Агар (pAq)—»г ва рлТг формулалари чин бўлса, унда lq формуласи 
хам чиндир.
13. Қуйидагиларнинг кайси бирининг айнан чин, қайсисининг айнан хато 
ва қайсисининг бажарилувчи формулалар эканини курсатинг хамда уларни 
НХЧС воситалари ёрдамида изохланг:
13.1. Р -» Р
13.2. (PAq—»Р)
13.3. PA(qVr) —» (PAq)v(Pvr)
13.4. (Р—>qAr) —> (Pvr—>q)
15.5. ((P- Л О - > > )
Такрорлаш учун саволлар
1. Хулоса чикариш нима?
2. Хулоса чикаришнинг таркиби кандай?
3. Хулоса чикаришнинг кандай турлари мавжуд?
4. Дедуктив хулоса чикаришнинг асосий хусусиятлари нималардан иборат?
5. Бевосита хулоса чикариш кандай шаклларда амалга ошади?
6. Оддий катъий силлогизмнинг таркиби кандай?
7. Силлогизм фигуралари ва модуслари кандай хосил булади?
8. Энтимема нима?
9. Мураккаб силлогизмлар нима?
Ю.Мулохазалар мантиғи деганда нимани тушунасиз?
11.Натурал хулоса чикариш тизими кандай яратилади?
12.Индукция ва тажриба ўзаро кандай алокада?
13.Тўлик ва тўликсиз индукцияларнинг бир-биридан фарки нимада?
14.Илмий индукция нима?
15.Сабабий алокадорликни аниклашнинг кандай индуктив методлари мавжуд?
16.Аналогия бўйича хулоса чикаришнинг асосий хусусиятлари 
нималардан иборат?
17.Аналогия ва моделлаштириш ўзаро кандай алокада?


Ватанимиз - Ўзбекистоннинг гуллаб-яшнаши, барқарор, 
мустаҳкам бўлиши маълум бир даражада ёшларнинг онгли, 
билимли, комил инсон бўлишларига боғлиқ. Бу ҳакда 
Президентимиз И. А. Каримов шундай деб таъкидлаган: «Комил 
инсон деганда биз, аввало, онги юксак, мустакил фикрлай 
оладиган, хулқ-атвори билан ўзгаларга ибрат бўла оладиган, 
билимли, маърифатли кишиларни тушунамиз. Ошли, билимли 
одамларни олди-қочди гаплар билан алдаб булмайди. У ҳар 
бир нарсани акл, мантиқ тарозисига солиб кўради. Ўз фикр- 
ўйи, хулосасини мантиқ асосида курган киши етук одам булади»'.
Чукур тахлилга, мантиққа асосланмаган бир ёкдама фикр 
одамларни чалғитади. Фақат баҳс-мунозара, тахлилга асос­
ланган тўғри хулосаларпша ҳақиқатни билишга йўл очади.
Баҳс, мунозара юритишнинг, чин фикрларни исботлай 
билишнинг, хато фикрларни рад этишнинг ўзига хос конун- 
қовдалари мавжуд. Бу қовдаларни билиш хар бир инсонга, шу 
жумладан, талабаларга чин фикрни хато фикрдан ажрата билиш, 
тўгри тафаккурлаш маданиятини шакллантириш имконини беради.
АРГУМЕНТЛАШ (ДАЛИЛЛАШ) ВА ИШОНЧ-ЭЪТИҚОДНИНГ 
ШАКЛЛАНИШИ
Мантик, илмида исботлаш ва далиллаш тушунчалари ўзаро 
фаркланади. Далиллаш деб, бирор фикр, мулохазани ёки 
мулохазалар тизимини вокеликка бевосита мурожаат килиш 
йўли билан (кузатиш, тажриба-эксперимент ва ҳоказо асоси­
да) ёки чинлиги аввалдан тасдиқланган бошқа мулохазалар 
ёрдамида асослаб беришга айтилади. Далиллаш бевосита ёки 
воситали бўлади. Бевосита далиллаш хиссий билиш, яъни 
кўриш, тажриба-эксперимент орқали амалга оширилади. 
Воситали далиллаш эса чинлиги аввалдан тасдикланган бошқа 
мулоҳазаларга асосланади ва хулоса чиқариш кўринишида 
намоён бўлади. Далиллашнинг биринчи усули эмпирик, иккинчи 
усули назарий билимларга асосланади. Назарий ва эмпирик

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish