Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги м. Шарипов, Д. Файзихўжаева



Download 4,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/99
Sana13.07.2022
Hajmi4,91 Mb.
#787228
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   99
Bog'liq
mantiq 21 7 bet

1) бўлакдан бутунга қараб хулоса чиқариш;
2) номидан хулоса чиқариш;
.3) таъсирдан хулоса чиқариш;
4) вақт, ўрин ва шароитдан хулоса чиқариш;
5) келиб чиқишдан хулоса чиқариш;
6) сабабдан хулоса чикариш;
7) аввалгиларидан ва кейингиларидан хулоса чиқариш;
8) тенгламадан хулоса чикариш;
9) ухишш буюмлардан хулоса чиқариш;
10) қарама-қарши ва yxuiaut булмаган буюмлардан ху­
лоса чщариш.
Л о м о н о с о в н и н г « Н о т и к л и к д а н к и с к а ч а к у л л а н м а »
(1748) номли асари Россивда узоқ вақт давомида мантикдан 
д арсли к булиб хизмат килган.
M IL К аринский (1840-1917 й.й.) ва унинг шогирди Л .В. 
Рутковский (1859-1920 й.й.) йирик рус мангиқшунослари бўлган 
ва кўпроқ хулоса чикариш масалалари билан шуғулланишган.
Каринский аксиоматик-дедуктив мантик тизимини тузишга 
харакат килган. Бунда у тенглик муносабати оркдли дедуктив ва 
индуктив хулоса чикаришни ифодаламоқчи бўлган. Каринский 
талкинида хулоса чикариш куйидагича тузилишга эга:




с
М асалан : 


с
Москва Париждан шарқда жойлашган.
Париж Франциянинг пойтахти.
Москва Франция пойтахтидан шарқроқда жойлашган.
К ар и н ски й хулосаларни 2 гурухга булади:
1)«субъектларн и соли ш ти ри ш »га асослан ган ;
2)« п р ед и катл ар н и соли ш ти ри ш »га асосланган.
(Унда S ва Р тушунчалари анъанавий м анти ққа тўғри
келм айди.)
Х улоса «S» ёки «Р» уртасидаги ай н ан ли к (таф овут) 
асосида чиқарилади.
Каринский фикрича, бу икки гурух хулоса чиқаришнинг 
хамма турларини ва гипотезани 
уз ичига олаци. Каринский 
ўз классификациясида хулоса чиқаришнинг ҳамма турлари­
ни қамраб олмоқчи бўлган, лекин бунинг уццасидан чиқмаган.
Л.В.Рутковский «Хулоса чиқариш нинг асосий турлари» 
(1889) асарида хулоса чикаришни интенсив (мазмунига асос­
ланиб) ва экстенсив (ҳажмига асосланиб) турларга бўлади. 
Унинг хулоса чикариш классификацияси куйидагича:
1-гурух - хаж м и га к ў р а хулоса ч и кари ш (м ан ти ки й
эгадан хулоса чикариш ):
а) традукция (ухшашлик, айнанлик

luaprruiu боглиқлик);
б) индукция (тўлиқ ва тўлиқ бўлмаган);
в) дедукция (гипотетик ва гипотетик бўлмаган).
2-гуруҳ — мазмунига кўра хулоса чикариш (кесимдан 
хулоса ч икари ш ):
а) продукция (айирувчи силлогизм);
б) с у б д у к ц и я ( к л а с с и ф и к а ц и я л а ш в а п р е д м е т н и
тарти бга келти ри ш д аги хулосалар).
П родукциянинг аксиомаси: «П редмет В белгисига эга 
эканлигидан, шу предмет С белгига эга, деб хулоса чиқа- 
рилади, чунки В белги доимо С белги билан биргаликда 
мавжуд булади».
К ар и н ск и й ва Р утковски й ларн ин г таъ ли м отлари X IX
асрда анъанавий м анти қн и нг ри вож ланиш ига муайян да­
раж ада таъсир кўрсатди.
Николай Алексеевич Васильев 
(1880-1940 й.й.) «Жузъий 
хукм лар тўғри си да, қ ар ам а -қ ар ш и л и к л ар н и н г учбурчаги 
хакида ва 4-си - истисно қонуни ҳақвда» (1910), «Хаёлий 
мантик» (1912), «Логика ва металогика» асарларининг муал-


лифидир. У ўз таълимотида ф ормал аналогияни Л Л о б а - 
чевскийнинг ноевклид геометрияси билан бирлаш тирган. 
У нинг бу таъ ли м оти чексиз к ў п л и к л ар учун учин чи си
истисно қон ун ин и нг қўлланилм аслиги ҳақида д астлабки
ф и крлар д ан бўлган.
Рус математиги ва мантиқш уноси 
Платон Сергеевич 
Порецкий 
(1 8 4 6 -1 9 0 7 й .й .) м атем ати к м ан ти кн и н г р и ­
вож ланиш ига мухим ҳи сса қўш ган.
П орецкийнинг мантикий тизимида асосларнинг берил­
ган ти зи м и д ан хулосан и к елти р и б ч и к ар и ш ва хулоса 
си ф ати д а олин и ш и м умкин бўлм аган асослар н и топиш
м асалалари иш лаб чикилган.
Джон Фредерик Вильям Гершел 
(1792-1871 й.й.) инглиз 
математиги ва мантикшуноси бўлган. У «Табиатшуносликни 
урганишга кириш» (1832) асарида Джон Стюарт 
Миллдан
11 йил аввал илмий индуктив методларнинг асосий мазмунини 
ёри ти б б ерган. Герш ел ф и кри ча, ходисалар уртасидаги
сабабий алокадорликни аниклаш барча фанларнинг асосий 
в а зи ф а с и д и р . У с а б а б и й ал о к а д о р л и к н и а н и к л а ш н и н г
куйидаги коидаларини ишлаб чикди:

Download 4,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish