Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги касб-ҳунар таълими маркази



Download 6,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/73
Sana23.02.2022
Hajmi6,63 Mb.
#143269
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   73
Bog'liq
Asalarichilik

17-Мавзу. Юқумли касалликлар 
Юқумли касалликлар ўз навбатида инвазия ва инфекция (юқумли) 
турларга бўлинади. Инвазия касаллиги тирик жониворлар танасида 
бошланади (нозематаз, амебиоз) ва ворроатоз, акарапидоз каналари ҳамда 
ҳашаротлар гелментлари (браулез, сенотаниоз) касалликлари инвазия 
касалликларига киради. Ҳамма юқумли касалликлар ўсимликлар дунёсига 
хос бўлган микроорганизмлардан ривожланиб, бактериялар, яъни бактериоз 
(Америка ва Европа чириш касали, септицимия, гафниоз) ҳамда 
қўзғатувчиларга замбуруғлардан (аскофероз, аспергиллез, мелоноз) ва 
вируслар, вирус касал ликларидан (халтачасимон қуртча, шол касалликлари 
ва риккетсиозни) тарқатади. Зараркунандалар ари ва ари оилаларини 
бутунлай йўқ қилиб юборади. Оддий кўз билан кўриладиган ари 
зараркунандалари алоҳида ўрин эгаллайди. Зараркунандалар, паразитлар 
доимо ёки вақтинча ари оиласида истиқомат қилувчи ва йиртқич 
зараркунандаларга бўлинади. Улар арихона атрофида яшаб, ари оиласи ичига 
кириб, ариларни ёки асал истеъмол қиладилар. 
Уянинг таг қисмини тозалаш. Бу иш ҳамма арихоналар ва 
аризорларда бажарилиши шарт, чунки уя таг қисмидаги ифлосликлар, 
ўлган ариларнинг чириши натижасида қўланса ҳид чиқади, бу эса ариларни 
безовталантиради. Бундан ташқари юқумли касалликдан ўлганлари бўлса, 
касаллик тарқалиб кетиши мумкин. 


81 
Арихонадаги уяларнинг таги алохида олинадиган бўлса, тозалаш 
анча қулай бўлади. Бунинг учун олдин 10-15 та шундай уя таг қисмлари 
тайёрлаб қўйилади. Тешикча орқали 2-3 марта тутун киритилиб, сўнгра 
уянинг устки қисмлари олиб қўйилади ва таг қисмлар асаларичилар 
уйчасига, вагонча ёки чодир ичига олиб кириб ўша ерда тозаланади. Иш 
шундай ҳолида бажарилса, унумли бўлади. 
Ари боқилаётган уяларнинг таг қисми алоҳида ажралмайдиган бўлса, у 
ҳолда тозалаш ишларини баҳорги тафтиш ўтказиш вақтигача қолдириш 
мумкин. 

Download 6,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish