Кимѐвий назорат ва шахсий дозиметрик асбоблар тавсифи ва қўллаш
тартиби
Ҳавони, ҳудудни, иншоот, жиҳоз, транспорт шахсий ҳимоя воситалари,
кийим-бош, озиқ-овқатлар, сув ва бошқа объектларни зарарловчи моддалар ва
тез таъсир қилувчи заҳарли моддалар билан зарарланиш даражасини аниқлаш
кимѐвий разведка приборлари ѐрдамида амалга оширилади.
Асосий кимѐвий разведка прибори ҳарбий кимѐвий разведка прибори
ҳисобланади (ХКРП) ва шунингдек юқоридаги приборга ўхшаш бўлган ярим
автоматлашган кимѐвий разведка прибори ишлатилади.
Заҳарловчи моддаларни (ЗМ) кимѐвий разведка приборлари ѐрдамида
аниқлаш индикатор рангини уни ЗМ билан таъсир пайтида ўзгаришига
асосланган. Қайси индикатор олинган ва у ўз рангини қандай ўзгартиришга
қараб ЗМ турини, олинган ранг интенсивлигини рангли эталон билан
таққослаш эса ЗМни ҳаводаги тахминий концентрациясини аниқлашга
имконият беради.
Ҳарбий кимѐвий разведка прибори ЗМни (VX, зарин, зоман, иприт,
фосген, синил кислотаси ва хлорциан) ҳавода, ҳудудда ва техникада аниқлашда
мўлжалланган.
ХКРП (19-расм) қуйидаги асосий қисмлардан иборат: насос; насос учун
насадка; насадка учун ҳимоя қалпоқлари; тутунга қарши фильтр; горелка
патронлари;
фонар;
штирь,
лопатка;
кассеталарда
жойлаштирилган
индикаторли трубкалар; горелка корпуси.
126
19-Расм. Ҳарбий кимѐвий разведка асбоби (ҲКРП):
1-қўл насоси; 2-елкага тақиш ремени; 3-насос учун насадка; 4-насадка учун ҳимоя
қалпоқчалари; 5-тутунга қарши фильтрлар; 6-горелка патрони; 7-электр фонар; 8-горелка
корпуси; 9-штирь; 10-лапатка; 11-кассеталарда жойлаштирилган индикаторли трубкалар.
Насос ѐрдамида индикаторли трубкалар орқали таҳлил қилинаѐтган ҳаво
ўтказилади.
Насос бошчасида кесиш учун (индикатор трубкаларни) 2-та чуқурча
(индикатор трубкаларни чет қисмини синдириш учун) ва насос ручкасида эса
ампула очгич жойлашган.
Насос насадкаси индикатор трубкалари орқали ўтаѐтган ЗМ буғларини
ошириш учун ишлатилади.
Ҳимоя қалпоқлари насадка воронкаси ички қисмини ЗМ томчиларидан
ҳимоялашда ва шунингдек тупроқ ва тўкилувчи материалларда ЗМ
текширишда уларни жойлаштириш учун ишлатилади.
Тутунга қарши фильтрлар ЗМни тутунда, ЗМни майда миқдорларини
тупроқ ва тўкилувчи материалларда аниқлашда ва шунингдек тутун
намунасини олишда ишлатилади.
Горелка индикаторли трубкаларни ҳаво ҳарорати паст бўлганда (-40
+10
0
С) иситишга мўлжалланган.
Индикаторли трубкалар (20-расм) ЗМ аниқлаш учун ишлатилади ва улар
кавшарланган шишали трубка бўлиб ичида тўлдирувчи ва реактивли ампулалар
жойлаштирилган. Индикаторли трубкалар рангли доиралар билан маркировка
қилинган ва 10 тадан кассеталарга жойлаштирилган. Кассетани юза қисмида
бўялиш рангли эталони ва трубкалар билан ишлаш тартиби кўрсатилган.
127
20-Расм. Заҳарловчи моддаларни аниқлаш учун индикатор трубкалари.
а – зарин ва VXни; б – фосген, цинил кислотаси ва хлорцианни; в – ипритни: 1-трубка
корпуси; 2-пахтали тиқинлар; 3-тўлдирувчи; 4-реактивлар солинган ампулалар.
ЗМни ҳавода аниқлаш. Кимѐвий хавфли моддалар ҳавода бўлиши мумкин
бўлган концентрацияси, КХМ номларига мувофиқ 10-жадвалда, КХМ
хавфсизлик даражалари 11-жадвалда келтирилган.
10-жадвал
Кимѐвий хавфли моддаларнинг ҳавода бўлиши мумкин бўлган концентрацияси
т/р
КХМ номлари
Ҳаводаги ПДК, мг/м
3
ишчи зонаси
бирмартали
суткада
1.
Азот кислотаси
5,0
0,4
0,15
2.
Аммиак
20
0,2
0,04
3.
Ацетонитрил
10,0
-
0,002
4.
Ацетонциан-гидрин
0,9
-
0,001
5.
Водород холористый
0,05
0,2
0,01
6.
Водород фтористый
0,05
0,02
0,005
7.
Диметиламин
1,0
-
-
8.
Метиламин
1,0
-
-
9.
Метил бромистый
1,0
-
-
10.
Метил хромистый
5,0
-
-
11.
Нитрилоакрил
0,5
-
0,03
12.
Окис этилен
1,0
0,3
0,3
13.
Олтингугурт ангидриди
10,0
0,5
0,05
14.
Олтингугурт водород
10,0
0,008
0,008
15.
Олитнгугурт углерод
1,0
0,03
0,005
16.
Синильная кислота
0,3
-
0,01
17.
Соляная кислота (конц.)
5,0
0,2
0,2
18.
Формальдегид
0,5
0,035
0,003
19.
Фосген
0,5
-
-
20.
Хлор
1,0
1,0
0,03
21.
Хлорпикрин
2,0
0,007
0,007
128
11-жадвал
Кимѐвий заҳарларнинг хавфсизлик даражаси
Кўрсаткичлар
номи
Хавфлилик меъѐри
Фавқулодда
хавфли
(I)
Юқори
хавфли
(II)
Ўлим хавфи
(III)
Ўта хавфли
(IV)
КХМ ҳавода, мг/м
3
0,1 дан
камроқ
0,1-1
1,1-10
10 кўпроқ
Ошқозонда, мг/см
2
15 дан
камроқ
15-150
151-500
5000 дан
кўпроқ
Терида, мг/кг
100 дан
камроқ
100-500
501-2500
2500 дан
кўпроқ
Ҳавода, мг/м
3
500 дан
камроқ
500-5000
5001-50000
50000 дан
кўпроқ
Ингалацияда
300 кўпроқ
300-30
29-3
3 дан камроқ
Бунинг учун биринчи навбатда асаб-паралитик таъсир эга бўлган ЗМ
парлари аниқланади. Бунинг учун қизил доирали ва қизил нуқтали 2-та
индикаторли трубкалар олинади. Индикаторли трубкаларни чет қисмлари
синдирилади, ва иккала трубкалардаги юқори ампулалар синдирилади.
Трубкаларни юқори қисмидан ушлаган ҳолда у тез аралаштирилади. Трубка
маркировка қилинмаган жойи билан насосга ўрнатилиб ундан ҳаво ўтказилади,
иккинчи трубкадан эса ҳаво ўтказилмайди ва у прибор корпусини штативига
ўрнатилади.
Кейин ампула очгич ѐрдамида иккала трубкаларни пастки ампулалари
синдирилади, аралаштирилгандан кейин контрол трубка рангини қизилдан
сариқгача ўтиши кузатилади. Контрол трубкада сариқ ранг пайдо бўлган
вақтда, тажриба трубкасини юқори қисмида қизил ранг ҳосил бўлган бўлса, бу
ЗМ (зарин, зоман ѐки Ви-икс)ни ҳавли концентрацияси борлигига ишора
қилинади. Агар тажриба трубкасида сариқ ранг контрол трубкаси билан бир
вақтда пайдо бўлса бу ЗМ камлигини ѐки уларни йўқлигидан далолат беради.
Бундан кейин ҳавода унга чидамли бўлмаган ЗМ (фосген, синил кислотаси,
хлорциан) аниқланади. Бунинг учун учта яшил доирали индикатор трубкалар
ишлатилади. Турбка очилади, ампула синдирилади, насосга ўрнатилиб у 10-15
марта ҳаракатга келтирилади. Кейин эса ҳавода иприт парларини борлиги
аниқланади. Бунинг учун битта сариқ доирали трубкалар ишлатилади.
Бундан кейин трубкалар насосдан олинади, тўдирувчи ранги кассета
юзасидаги эталон ранг билан солиштирилади.
Бунинг учун трубка очилади, насосга қўйилади, 60 марта ҳаракатга
келтириб ҳаво ўтказилади ва бир минут ўтгач тўлдирувчи ранги кассета
юзасидан эталон ранги билан солиштирилади.
129
Do'stlaringiz bilan baham: |