Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги ж. М.Қурбонов, З. Э. Мамарасулов


Шприц тюбикнинг тузилиши ва ундан фойдаланиш



Download 2,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/136
Sana29.04.2022
Hajmi2,41 Mb.
#593812
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   136
Bog'liq
xayot faoliyati xavfsizligi

Шприц тюбикнинг тузилиши ва ундан фойдаланиш. 
Маълумки, 
фавқулодда ҳолатларда шикастланган фуқароларга оғриқни қолдириш 
мақсадида бирор дори юборилади. Бундай ҳолатда, айниқса шприц-тюбик 
жуда асқотади. Шприц-тюбик полиэтилен тана – корпус, баданга санчиладиган 
игна ва ғилоф – қалпоқчадан иборатдир. 
Бу мослама ѐрдамида дори – дармонларни мушаклар ораси ѐки тери 
остига бир марта юбориш мумкин, холос. Оғриқни қолдирадиган дорини игна 
санчиб, баданга киритиш учун шприц-тюбикни ўнг қўл билан танасидан, чап 
қўл билан эса, канюласининг қовурғали гардишидан ушлаб, унинг танасига
тақалгунча буралади. 


254 
Бундан ташқари, суяк синганда кўрсатиладиган биринчи тиббий ѐрдам 
ҳам амалга оширилади. 
 
Суяк синганда биринчи тиббий ѐрдам кўрсатишнинг энг асосий шарти 
шикастланган одамнинг ҳаѐтини сақлаб қолишга доир амал усулларни 
тезкорлик билан бажариш; қон томирлардан қон оқишини тўхтатиш; 
травматик шокнинг олдини олиш; жароҳатга стерил боғлам қўйиш ва ниҳоят, 
табелдаги ѐки қўл остида бўлган барча воситалардан оқилона фойдаланиб, 
синган суякни тахтакачлаш, яъни иммобилизация қилишдир. 
Иммобилизациядан кўзланган асосий мақсад - синган жойдаги 
суякларни ўрнидан силжитмаслик, қимирламайдиган қилишдир.
Бундай 
ҳолатда оғриқлар камаяди, травматик шокнинг олди олинади. Суяк синганда 
ўша жой яқинидаги иккита бўғим (синган жойнинг юқори ва пастидаги)ни 
махсус шиналар ѐки қўл остида мавжуд бўлган воситалар ѐрдамида тахтакачлаб 
қўйиш шарт. Шундан кейингина шикастланган одамни бехавотир бир жойдан 
иккинчи жойга силжитиш, кўчириш мумкин бўлади. 
Буни ҳаѐтда транспорт иммобилизацияси деб аталади. 
Транспорт шиналарининг асосий турлари: шотисимон ва тўрсимон қилиб 
ишланган металл шиналар, фанерадан ишланган шиналар, Дитерехснинг 
ѐғочдан тайѐрланган махсус шинаси. 
Шотисимон ва тўрсимон шиналардан фойдаланганда, уларнинг керакли
узунликдаги бир нечтаси танлаб олинади ва тананинг қайси қисмига 
қўйилишига қараб шакли мосланади (шикастланган томондан эмас, тананинг 
соғлом томонидан андоза олинади) ва ниҳоят, кийим – бош устидан қўл ѐки 
оѐққа боғлаб қўйилади. Фанера шиналар енгил, ҳар хил катталикда бўлганидан 
уларга маълум бир шакл бериб бўлмайди. Шунинг учун ҳам уларнинг остига 
пахта қўйилиб, қўл ѐки оѐққа бинт, дока билан боғланади. 
Иммобилизация учун фанера бўлаклари, таѐқчалар, юпқа тахталар, қаттиқ
картон қоғоз, шунингдек, турли уй-рўзғор буюмлари, синган жойни 
қимирлатмасликка ярайдиган бошқа нарсалардан ҳам кенг фойдаланиш 
мумкин. Шундай қилиш зарурки, бирор жароҳатга боғлам қўйиб, уни боғлаш ва 
иммобилизация қилиш жараѐнида синган суяк бўлакларининг ўриндан силжиб 
қолиши ҳамда ѐпиқ ҳолатдаги синиқнинг очиқ синиққа айланишига йўл 
қўймаслик керак. 
Қайси суяк қай тариқа синган бўлмасин, уларни махсус шиналар ѐки қўл 
остидаги мавжуд воситалар билан иммобилизация қилиш оқибатида тананинг 
шикастланган қисмлари транспортда ташиш вақтида физиологик жиҳатдан 
қулай ҳолатда бўлсин ва заррача озор чекмасин. 
Калла суяклари синган пайтларда аксарият бош мия ҳам зарарланади, 
одам беҳуш бўлади. Бундай ҳолатларда дастлаб шикастланган кишининг бутун 
аъзои бадани кўздан кечирилади. Шундан сўнг уни замбилга қорнини пастга 
қилиб ѐтқизиш, боши остига (юзига) ўртаси юмшоқроқ тўшама ѐки пахта – 
докадан тайѐрланган чамбарак қўйиш лозим. 

Download 2,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   136




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish