3. ТЕХНОЛОГИК ЖАРАЁНЛАРНИ АВТОМАТЛАШТИРИШ
Мен лойихалаётган ишлаб чиқариш объекти тўлиқ автоматик тарзда бошқаришга мўлжалланган ва у қуйидаги кўрсаткичларни ўз ичига олади.
Технологик жараён марказий бошқарув пулти орқали бошқарилади. Ҳар –бир аппаратни қуйидаги кўрсаткичлар орқали бошқарилади.
Ғ – сарфи
Р – босим
Т – харорат
L - сатхи
A – сигнал бериш
R - ёзиб борувчи
S - блокировка пултлари орқали бошқарилади. Бундан ташқари қурилмаларни ўзида босим кўрсатиши учун маноментлар қўйилган хароратларини билиш учун термопаралар ўрнатилган.
Цехга келаётган уруг сарфи F I RC - 2002 регулятор ёрдамида бошқарилади.
Қурилмани тўхтатиш ёки авария холатида эса сатхи L I A H- 2001 сигнал бурилмаси ёрдамида марказий бошқариш пултидан назорат қилинади. Синтез бўлимига келаётган ҳаво сарфи F R C H L–1002 регулятор орқали бошқарилади.
Совитгич Е 102 да хам сатх тах бўлганда компрессор L С A S H L-1534 блокировка автоматик равишда тўхтайди.
Сепаратордан олдин газлар босими min (5,5 МПа) ҳолида бўлса, компрессор бошқарув пултида сигнал берилади. 5,4 МПа босимда эса компрессор Р I A S H- 1155 (п 56) бланировка бўйича тўхтатилади.
Синтез колоннасидага босим харорат сатх махсус автоматик регулятор орқали бошқарилиб турилади.
Куритиш камераси ва иситгич 0,4 МПа босимли буғ ёрдамида 1350С гача иситилади. харорати иситгичдан сўнг Р I С – 2 III регулятор клапни орқали бошқарилади. Бунда Т I С – 2325 ўлчагичи автоматик равишда ишлайди.
1-расм. КOMПАС дастурларидаги Функционал схемаси
Силлиқлантиришнинг энг яхши усули бу тўртламчи айирмалар усули ҳисобланади. Бу усулда i нуқтадаги функциянинг силлиқлантирилган қийматини ҳисоблаш учун тажрибада олинган функциянинг i-2, i-1, i, i+1, i+2 нуқталаридаги қийматлари ишлатилади. Бу усул бўйича силлиқлантирилган қийматлар қуйидаги формула орқали ҳисобланади:
,
Ўткинчи функциянинг иккита биринчи ва иккита охирги силлиқлантириш қийматлари қуйидаги формулалар ёрдамида ҳисобланади:
Объектнинг узатиш функциясини танлаш:
Кейинги босқичларда тажрибавий узатиш функция учун намунавий элементар звенолар ёрдами билан тажриба натижаларини қайта ишлашни танлашга олиб келиш зарур. Узатиш функциясини олдиндан танлаш ўтиш функциясини бошланғич қисми бўйича қилиниши мумкин. Узатиш функцияси бошланғич вақт моменти максимал яъни объектнинг ўтиш функцияси кечикишли бўлганда оғиш графиги 3-жадвалда келитирилган аппрокцимацияланган ўтиш функциясидай бўлади. Бундай ўтиш функцияларини қўллаш ўзи тўғриланадиган объектлар учун энг кам сонли катталикларни аниқлашни талаб қилади. Саноат объектлари таърифдагидек битта ўтиш функциясига эга бўлмайди, яъни қоидадагидек идеал ўтиш характеристикасига. Реал ўтиш функцияси аппрокцимацияси учун ўтиш функцияси ишлатилади. Аппрокцимацияланган узатиш функцияси доим ҳам ўтиш функцияси кўринишида аниқланмайди.
Объектнинг динамик катталикларини аниқлаш график ёки графоаналитик
Аппроксимацияланган узатиш функцияси ва ўтиш функцияси
|
Катталиклар
|
Динамик катталикларни аниқлаш
|
;
|
|
|
3-жадвал
2-расм. MATLAB дастурларидаги Тажрибавий ўтиш функцияси материалнинг куриткичга киришдаги ва чиқишдаги температураси,°С; Си — 1 кг иссиклик ташувчини иситиш учун сарфланган харажат, сум/кг; Gu — куритиш учун зарур бўлган иссиклик ташувчининг микдори, кг/соат; куриткич хажм бирлигининг киймати, сўм/м3; Vц — куритиш камерасининг ҳажми, м3 Е=0,15— капитал маблагларнинг самарадорлик коэффициенти;t', t", 0 — иссиқлик ташувчининг аппаратга киришдаги хамда иссиклик ташувчи ва материалнинг аппаратдан чиқишдаги тегишли максимал температураси, °C\tо, 0п — иссиклик ташувчи ва материалнинг куриткичга киришдаги минимал температураси,°C\ tо — куриткичдан чикаётган иссиклик ташувчи ва материал температуралари орасидаги минимал айирма, °С. Келтирилган харажатлар критерийси асосида ЭХ.М ёрдамида қабул килинган вариантлар оптимал ҳолатларга келтирилади, сўнгра ҳар бир схема учун критерийларнинг оптимал кийматлари солиштирилиб, куритиш курилмасининг ягона варианти танлаб олинади.
Куритиш схемасини автоматлаштирилган танлашнинг функционал тартиби 3- расмда берилган.
3-расм. Нормал куритиш процессининг схемаси: I — вентилятор; 2 — калорифер; 3 — куритиш камераси.
Қуриткичдан чикаётган хавонинг параметрлари /2, фг, Ji, *2,бирок J2 = J 1, Х2> х й h < t 1; фг>ф|. Схемадан кўриниб турибдики,нам материалнинг массаси С| (кг/соат), унинг намлиги w\ (%),куриган материалнинг массаси G2 (кг/соат) ва унинг намлиги до 3-расмда куритиш жараёни J — х диаграммасида тасвирланган. Иситкичдаги хавонинг to температурадан температурагача киздириш жараёни АВ чизик билан ифодаланган. ВС чизик эса куритиш камерасида содир бўладиган жараённи кўрсатади.
Қуритиш камерасидан чикаётган хавонинг ҳолати С нукта билан белгиланади. Диаграмма ёрдамида (1-расм) 1 кг намликни буглатиш учун зарур бўлган хаво сарфи I (кг) ва иссиклик сарфи q (кЖ) аниклаш мумкин:
Do'stlaringiz bilan baham: |