Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги гулистон давлат университети


Гарбий Европа мамлакатлари ва бошка ривожланган мамлакатлар йули



Download 72,14 Kb.
bet8/9
Sana23.02.2022
Hajmi72,14 Kb.
#136755
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ

Гарбий Европа мамлакатлари ва бошка ривожланган мамлакатлар йули.



Мустамлакачиликдан озод булиб мустакил тараккиёт йулига кириб ривожланнаётган Осиё, Африка, Лотин Амеракаси мамлакатларнинг йули.



Мустакил Давлатлар Хамдустлиги мамлакатлари бошкача айтганда сотсиолистик ривожланиш йулидан борган ва хозирда бозор иктисодиёти йулини танлаган мамлакатлар йули.

4-чизма.
Собик сотсиалистик мамлакатларда жумладан Узбекистонда давлатлаштирилган ута марказлаштирилган ва ягона бир марказдан бошкарилувчи иктисодиётдан бозор иктисодиётига утиш зарурлиги куйидаги боскичларда таказо этади:
1. Бозор иктисодиётига утишнинг хукукий асосларини яратиш яни уни таминловчи юридик конунлар тизимини яратиш.
2. Бозор инфраструктурасини шакллантириш. Бунда бозор иктисодиётига хос алокаларни урнатишга кумак берувчи яни бозорга хизмат курсатувчи сохаларини ташкилот корхона ва муассасаларини яратиш.
3. Мулкчилик ва хужалик юритиш усулларини привитатсиялаш.
4. Нарх навони либераллаштириш нархларни эркин куйиб юбориш нарх устидан давлат назоратини минимал даражага келтириш.
Бозор иктисодиётига утишнинг умумийлиги масалан хусусий мулкчилик иктисодий жараёнларни бошкариш ва уйгунлаштиришда талаб ва таклиф коидаларининг бир хиллиги булиши билан бир каторда хар бир мамлакатнинг уз йули мавжуддир, бунга унинг миллий келиб чикиши жойлашган ери ва бошка омиллар сабаб булади.
И.А. Каримовнинг “ Узбекистон- бозор муносабатларига узига хос йули китобида Марказий Осиёдаги йирик мамлакат хисобланмиш давлатимизнинг янги иктисодий муносабатларга утишнинг консепсияси баён этилган. Хусусан Президент жахон тарихда мисилсиз андоза гоясини олга суради. Бу гоя уч таркибий кисмдан иборат:
1. Ижтимоий жихатдан йуналтирилган бозор иктисодиёти миллий андозаси мохиятининг тавсифи.
2. Катий марказлаштирилган мамурий буйрукбозлик тизимидан хужалик юритишнинг бозор муносабатларига утишнинг энг мухим принсиплари.
3. Иктисодий ислохотларнинг амалга оширишнинг аник йуналишлари.
Бундан ташкари Узбекизтон Республикасининг бозор муносабатларига утишнинг И.А. Каримов тоомонидан яратилган бешта асосий тамойиллари хам мавжуд.
Аник вазиятга узбек халки рухияти турмуш тарзи ва ананаларига асосланиб уз ислохотларимизнинг асосий тамойиллари ишлаб чикилди. Улар куйидагилардир:
Биринчидан: иктисодиётнинг сиёсатдан устуворлиги хам ички хам ташки хам муносабатларнинг мафкурадан холи булиши.
Иккинчидан: утиш даврида давлат бош ислохотчи ва республикада амалга оширилаётган демократик узгаришларнинг боош ташаббускори булмоги лозим.
Учинчидан: бу конунчиликни хукукни устуворлигини таминлашдир.
Туртинчидан: фукароларнинг айникса кам даромадли оилаларнинг ижтимоий химоялаб бориш сиёсатини олиб бориш
Бешинчидан: бизнинг шароитимизда бозор муносабатларига боскичма боскич утиб бориш керак.
Миллий хусусиятлар ва ананаларни хисобга олган холда бозор муносабатларига тишнинг аник режалари белгилаб олинган. Республикамизда ижтимоий сиёсий багрикенглик ва фукаролар тотувлиги таминланган. Хужалик алокалари бузилиши иктисодиётга ташкаридан булаётган салбий тасирларга карамай иктисодиёт баркарорлашиб бормокда. Ахолининг кам таминланган ижтимоий мухтож катламларнинг хукуклари кафолатланган ва химояланган, янги бозор муносабатларининг куртаклари собит кадамлик билан хаётга кириб бормокда.
Хулоса
Хозирги кунда хар бир давлатнинг бой ёки камбагаллигини билиш учун авваламбор ана уша давлатнинг иктисодиётини урганиб чикиш тахлил килиш керак булади. Албатта хар бир давлат уз олдига стратегик йул куйиб олади. Дунёдаги энг бой давлатларнинг бойлиги шундаки улар аллакачон иктисодииётнибаркарорлаштириб булган. Бозор муносабатларига утиш хар бир давлат ахолисининг яшаш тарзи хаёт кечириши хужалик юритиши кескин узгартириб юборади. Хозирги кунда хар кандай давлатда бозор муносабатларига утишнинг узига хос усуллари мавжуд. Бу усуллларга тайаниб давлат бозор иктисодиётини тартибга солади. Шуни такидлаб утиш жоизки бу мавзуни урганишга авваламбор бозор тушунчасига катта этибор бериш зарур.
Бозор иктисодиётига утишда Узбекистонимиз хам узгача йул билан бормокда. Бунга сабаб мухтарам юртбошимизнинг кучли иктисодчи ва кучли сиёсатчи булганлиги. Юртбошимиз Шавкат Мирзиёев Миромонович бозор муносабатларига асослаб бир неча асарлар хам ёзган. Биз ёшлар хам бозор муносабатларига утишда кескин ёндашиб Узбекистонимиз тараккиётини юксак марраларга кутаришимиз даркор.
1.Бозор ва бозор ва иктисодиёти товар пул муносабатларининг ривожланиши натижасида вужудга келади.
2. Бозор муносабаатлари субектлари узаро боклик холда ва алокада бандлик миллий даромад ва ишлаб чикаришнинг умумий хажми каби ижтимоий ишлаб чикариш натижаларини акс эттирадиган ва доимий харакатда буладиган даромадлар ва харажатлар окимини шакллантиради.
3.Бозор муносабатларининг хар бир иштирокчиси уз максад ва манфаатларидан келиб чикиб мустакил карор кабул килади. Айнан хужалик юритувчи субекктларнинг иктисодий эркинлиги ва мустакиллиги бозор куринишидаги иктисодий муносабатларни вужудга келтиради хамда уз ривожланишининг табиий эволутсион динамик хусусиятини белгилаб беради.
4.Бозор иктисодиёти мураккаб ижтимоий иктисодий тизим булиб бирлашган узаро богланган ва биргаликда харакатланадиган бир катор таркибий тузилмаларни уз ичига олади.
5. Бозор иктисодиётининг самарали амал килиши учун унинг инфратузилмаларини шакллантирилади. Бозор инфратузилмаси бу бозор муносабатларининг кумак беришга каратилган ижтимоий иктисодий институтлар тизимидир.
6. Бозор иктисодиёти тизимининг афзаллигига карамай шундай муаммолар борки,уларни бозор механизми воситасида хал этиш кам самара келтиради ёки умуман ха этиб булмайди. Ана шундай муаммоларни хал етиш учун давлат уларни уз зиммасига олиш ёки зарур шарт шароитларни яратиб бериш керак.

Download 72,14 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish