Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги гулистон давлат университети



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/44
Sana21.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#79084
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   44
Bog'liq
kolloid kimyo

13-Маъруза 
 
ДИСПЕРС СИСТЕМАНИНГ СТРУКТУР – МЕХАНИК 
ХОССАЛАРИ 
 
Коллоид системаларда структура ҳосил бўлишида қуйидаги структур – 
механик хоссалар намоён бўлади: қовушқоқлик, пластиклик, мустахкамлик. 
Бу хоссаларга реологик хоссалар дейилади (реология – бу 
материалларнинг оқувчанлиги ёки деформация ҳақидаги фан). 
Коллоид системаларнинг структураси заррачалараро таъсир кучларига, 
заррачалар концентрациясига, дисперс фаза ва муҳит табиатига боғлиқ. 
Дисперс фаза заррачалари бир – бири билан боғланишига кўра иккига 
бўлинади: 
Структурланмаган системалар: суюлтирилган золлар, суспензия, 
эмульсиялар киради. Улар механик мустаҳкамликка эга эмас. 
Структурланган системалар: концентрланган суспензиялар, золлар, 
эмульсиялар киради ва улар эластиклик, пластиклик хоссаларини намоён 
қилади. 
Ребиндер таълимотига кўра коллоид системадаги структуралар икки 
туркумга бўлинади: 
1) 
Коагуляцион структура. 2) Конденсацион–кристаллизацион 
структура. 


42 
Коагуляцион структура – коллоид системаларнинг агрегатив 
барқарорликнинг 
камайиши 
натижасида, 
заррачалар 
бутунлай 
барқарорлигани йўқотганида чўкмалар ҳосил бўлишига асосланади (коагель, 
коагулянт). 
Заррачалараро агрегатив барқарорлик қисман камайса фазовий 
структура ҳосил бўлади. Бундай структура системанинг бутун ҳажмини 
эгаллаб фазалараро дисперсион муҳит сақланади. Бунда ҳосил бўлган 
гельнинг мустаҳкамлиги кичик бўлиб, у пластиклик, эластиклик хоссаларини 
намоён қилади. Анизодиаметрик шаклга эга заррачаларнинг концентрацияси 
ортиши билан гел ҳосил бўлиши ва унинг мустаҳкамлиги ошади. 
Температура ошиши билан гел ҳосил бўлиши камаяди, юқори температурада 
эса гелнинг структураси бузилади. Коагуляцион структураларда тиксооропия 
ҳодисаси кузатилади, яъни ҳосил бўлган структуралар механик таъсир остида 
бузилиб, яна вақт ўтиши билан ўз ҳолига қайтишидир. Коагуляцион 
структурага эга системалар вақт ўтиши билан ўз хажмини кичрайтиради
яъни дисперсион муҳитни сиқиб чиқара бошлайди. Бу ҳодисага синерезис 
дейилади ҳосил бўлган қуруқ гель, ксерогель дейилади. 

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish