Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги гулистон давлат университети


КОЛЛОИД СИСТЕМАЛАРНИНГ КЛАССИФИКАЦИЯСИ ВА



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/44
Sana21.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#79084
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44
Bog'liq
kolloid kimyo

КОЛЛОИД СИСТЕМАЛАРНИНГ КЛАССИФИКАЦИЯСИ ВА 
ОЛИНИШ, ТОЗАЛАШ УСУЛЛАРИ 
1. Дисперслаш усули. Дисперслаш усулида қаттиқ жисм 
стабилизатор билан бирга кукун қилиб майдаланади ёки электр, 
ультратовуш таъсирида суюқлик ичида кукунга айлантирилади. Қаттиқ 
жисмни коллоид заррачалар ўлчамида майдалаш учун коллоид тегирмон, 
вибротегирмонлар, бисерли майдаловчи қурилмалар ишлатилади. 
2. Конденсация усули. Конденсация жараёни икки хил бўлади: 
физикавий ва кимёвий конденсация. 
Физикавий конденсация дисперсион мухитга қаттиқ, жисм буғининг 
юбориш усулидир. Бу усул билан симоб, селен, олтингугурт,фосфор 
золлари олинади. 
Кимёвий конденсация кимёвий реакциялар натижасида қийин эрувчан 
бирикмалар хосил бўлишига асосланади.
Уларга:1) қайтарилиш, 2) оксидланиш, 3) алмашиниш, 4) 
гидролиз ва бошқа усуллар киради. 
Қайтарилиш: Ag
2
O + H
2
= 2 [Ag] ↓ + H
2

оксидланиш: 2H
2
S + O
2
= 2 [S] ↓ + 2 H
2

ўрин олиш: AgNO
3
+ KI = [AgI] ↓ + KNO
3
гидролиз: ҒеСI

+ 3Н
2
О = [Ғе(ОН)
3
] ↓+ 3НСI 



3. Пептизация усули. Золнинг коагуляция махсулотини қайтадан 
коллоид эритма ҳолатига ўтказиш пептизация дейилади. Уни амалга 
ошириш учун коллоид чўкмасига бирор электролит қўшиб, эритувчи билан 
алмаштирилади, 
бундай 
электролитлар 
пептизаторлар 
дейилади. 
Пептизатор сифатида электролитлар ва баъзи сирт-актив моддалар 
ишлатилади. Пептизация тезлигига пептизаторнинг химиявий хоссаси, 
концентрацияси, чўкманинг ҳолати ва унинг миқдори, температура, рН, 
ультратовуш ва бошқа омиллар таъсир қилади. 
Пептизация жараёни икки хил бўлади. Бевосита пептизация ва 
билвосита пептизация. Агар коллоид заррачалар сиртига стабилизаторнинг 
ўзи ютилиб коллоид эритма ҳосил қилса, бевосита пептизация дейилади. 
Агар коллоид заррачалар сиртига стабилизаторнинг ўзи ютилмай, балки 
унинг эрувчи модда билан хосил қилган махсулотлари ютилса билвосита 
пептизация дейилади. 
Чўкиш қоидасига мувофиқ коллоид эритмага ўтган чўкманинг 
миқдори эритиш учун олинган чўкманинг (пептизаторнинг миқдори 
ўзгармаганда) миқдорига боғлиқлик графиги қуйидагича (расм-А).
Эритмага ўтган чўкма хажмининг пептизаторнинг (эритиш учун 
олиган чўкманинг ўзгармас миқдорида) концентрацияга боғлиқлиги 
қуйидаги кўринишга эга (расм-б). Пептизаци ходисаси техникада катта 
ахамитга эга.

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish