Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети психология тарихи


Ассоцианизм ўз тараққиётида бир неча босқичларни босиб ўтди



Download 1,67 Mb.
bet27/176
Sana02.07.2022
Hajmi1,67 Mb.
#729381
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   176
Bog'liq
психология тарихи 1 курс учун мажмуа М Атаджанов

Ассоцианизм ўз тараққиётида бир неча босқичларни босиб ўтди:

  1. Ассоциацияларни алохида психик ходисалар, биринчи навбатда эслаш жараёнларининг изохловчи тамойили сифатида ажратиш;

  2. Классик ассоцианизм босқичи, сезги ва тасаввурлар кўринишида психик элементларнинг механик боғлиқлиги (ассоциациялар) сифатида тушуниладиган психиканинг яхлит концепциясининг яратилиши;

  3. Асосий концепцияга субъектнинг фаоллиги омилини киритишга уриниш билин характерланадиган экспериментал ва амалий ассоцианизм босқичи.

Ассоцианизм доирасида хотира ва тафаккур психологияси сохалари учун қимматли маълумотлар шакллантирилди. Ассоцианизм тушунчасининг ўзи муҳим аҳамиятга эга. Бироқ, вақт ўтиши билан ассоцианизм универсал изохловчи тамойил сифатида етарли бўлмай қолди, универсал психологик назария сифатида унинг инқироз ва таназзул даври бошланди.
Ассоцианизмнинг тамойиллари психологик тадқиқотларга турки берди, хусусан, уларнинг асосида хотирани ўрганишнинг янги методлари ишлаб чиқилди [механик хотира (Г. Эббингауз — Германия) ва тасаввур хотираси (Ф. Гальтон — Англия)], эмоциялар (Ч. Дарвин — Англия), мотивациялар (З. Фрейд — Австрия, К. Юнг — Швейцария). Эскирган механик изохлар ўрнига биологик изохлар илгари сурилди (Г. Спенсер — Англия, И. М. Сеченов — Россия). Ассоцианизм концепцияси янги физиологик асосда шартли рефлекслар ва бихевиоризм таълимотларига айлантирилди. Айрим психологик мактаблар (Вюрцбург мактаби ва гештальтпсихология) ассоцианизмни механицизм, атомизм, онгнинг фаоллиги ва яхлитлигини тушунтира олмаганликда танқид қилишди.
Беркли Джордж (1685 – 1753), епископ, философ, математик ва физиолог. Беркли фазо ва материянинг умумий ғояларини алоҳида буюмларнинг хусусий белгиларидан мустақил шакллантириб бўлмайди, одамда эса материяни ҳиссий идрок қилиш мавжуд эмас, деб ҳисоблаган.
1709 йилда Джордж Беркли “Янги кўриш назарияси тажрибаси” номли китобини нашр қилди. Бу китобда у фазони кўриш идроки назариясининг асосий қоидаларини баён қилди. Джордж Берклининг фикрича, субъект идрок қилинаётган предметларнинг фазовий белгиларини кўз мускулларининг зўриқишидан пайдо бўладиган мускул сезгилари орқали олади. Яъни одамга худди у фазодаги предметларни уч ўлчамда кўраётгандек туюлади (Берклига кўзнинг тўр пардасида буюмнинг икки ўлчамли образи шаклланиш маълум бўлган). Беркли одамнинг кўзи предметларнинг фазовий ҳарактеристикасини (катта кичиклиги, узоқ яқинлиги ва х.з.) идрок қила олмайди, деб ҳисоблаган. Беркли фазони кўриш идроки назариясига бевосита туйиш ва кўриш анализатори амалга оширадиган ҳаракат сезгисини англатадиган “туйиш” тушунчасини киритди. Туйиш кўриш билан ассоциатив алоқага киришади, натижада субъект томонидан фазони кўриш идроки содир бўлади. Туйиш билан кўриш ўртасидаги ассоциатив алоқанинг пайдо бўлиши сабаби тез-тез такрорланиш ҳисобланади. Айнан шунинг учун туйилаётган сифатлар (масофа, хажм ва шакл) кўриб идрок қилина бошланади.

Download 1,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish