Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона давлат университети география кафедраси


-Амалий машғулот: Ландшафт карталарини тузиш ва улардан хўжалик мақсадларида фойдаланиш



Download 3,71 Mb.
bet50/61
Sana20.06.2022
Hajmi3,71 Mb.
#683708
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   61
Bog'liq
8-сем АГ ММ ва АМ

8-Амалий машғулот: Ландшафт карталарини тузиш ва улардан хўжалик мақсадларида фойдаланиш


Мақсад:Талабаларга ландшафт карталарини тузиш ва улардан хўжалик мақсадларида фойдаланишни ўргатиш
Топшириқ: Қуйидаги маълумотлар асосида ландшафт карталарини тузиш ва улардан хўжалик мақсадларида фойдаланишни таҳлил қилинг

Амалий географияда ландшафт услубида табиий ландшафтларни антропоген ландшафтларга айланиши, улардан оқилона фойдаланиш каби муаммоли тадқиқотлар тадқиқ қилинади.


Ландшафт (ёки геотизим) услуби (тамойили) геоэкологик муаммо учун географик асос ҳисобланади, чунки у ҳудуднинг тузилиши туғрисида ахборот бериш билан унинг қандай табиий хусусиятларга, бойликларга эга эканлиги ҳақида маълумотларни олишга имкон беради. Мазкур усул ландшафтлар чегараларининг жойлашувини, уларнинг нисбати, яруси, яъни ландшафтларнинг бир-бирларига нисбатан қандай паст-баландликда жойлашуви энг асосийси уларнинг тузилиши тадрижий ҳолати ҳақида маълумотлар беради.
Ландшафт архитектураси. Ландшафт(нем. Land — ер, schaft — манзара) — 1) типологик табиий ком-плексларни умумлаштирувчи тушун-ча: геологик замини, рельефи, иқлими, тупроқлари, ўсимлик туркуми, ҳайвонот дунёси, гидрологик режимининг бир хиллиги билан ажралиб турадиган ва та-биий чегарага эга бўлган ҳудуд. Ландшафтшуносликда ландшафтнинг 3 хил тушунчаси мавжуд:
- регионал тушунча, бунда ландшафт ер юзасининг табиий чегараланган унча катта бўлмаган қисми тушунилади; типологик бирлик бўлиб, бунда ландшафт термини барча тасниф бирликларига нисбатанқўлланилади;
-умумий тушунча, бу ҳолда ландшафт терминини турли катта-кичикликдаги
табиий географик комплексларга нисбатан қўлланилйши мумкин. Мас, тундра ландшафти, дашт ландшафти, тоғ ва ҳ.к.
-Географик ландшафт,
- Маданий ландшафт;
- меъморликда (Ландшафт архитектураси)— боғ-роғли жойларнинг умумий кўриниши, манзараси;
- тасвирий санъатда— манзара жанри.
Фойдаланиладиган адабиётлар

1.Богорад Д.И. Конструктивная география района. М.: Мысль, 1965. 407с.
2.Звонакова Т.В. Прикладная геоморфология. М., Высшая школа, 1970. 242с.
3.Солиев А., Қаршибоева Л. Иқтисодий географиянинг назарий ва амалий масалалари.-Т.: Зиё, 1999.
4.Исаченко А.Г. Оптимизация природной среды. М, Мысль, 1980
5.Бабурин В.А., Мазурин Ю.Л. Географические основы управления.-М.: Дело, 2000.
6. Ўрта Осиё ва Ўзбекистоннинг табиий географик атласи Т:,2017. 36-бет
7. www.gwpcacena.org
8. www.Ziyo.net
9. www.gwpcacena.org



Download 3,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish