ЛОЙИҲАЛАШТИРИЛАЁТГАН ПАХТА ТОЗАЛАШ ҲИССАДОРЛИК ЖАМИЯТИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ДАСУРИ ҲИСОБ-КИТОБИ
Пахта толаси ишлаб чиқариш ҳажми мавжуд хом-ашё ресурсларига, тола чиқишининг меъёрларига ва технологик ускуналардан фойдаланиш режасига амал қилган ҳолда селексия навларига қараб, даврлар ва чораклар бўйича белгиланади.
Пахта толаси миқдори қуйидаги тарзда икки хил усул билан аниқланади:
1.Тола чиқиши меъёрий кўрсаткичига асосланиб:
,
бу ерда, Қн- тайёрланган қайта ишланадиган пахта миқдори,
тонна;
Тр –меъёрий ўртача тола чиқиши кўрсаткичи, % .
2.Ўрнатилган асбоб-ускуна иш унуми ва фойдали иш вақтига асосланиб:
ҚТ = Км*Ка*Пр*Т*УФК ,
бу ерда, Км - ўрнатилган жинлар сони, дона ;
Ка - жиндаги арралар сони, дона ;
Пр-ўрнатилган жин ускунаси ўртача иш унуми, кг. арра/соат ;
Т - иш вақти йиллик фонди, соат ;
УФК- фойдали иш коеффисиенти.
Пахтадан олинадиган бошқа маҳсулотларни ишлаб чиқариш кўрсаткичлари пахта толаси олиш учун мўлжалланган пахтанинг ҳажмига қараб ҳосила тарзида белгиланади.
ИШ ВАҚТИ ФОНДИНИ РЕЖАЛАШТИРИШ
Йиллик иш вақти фонди қуйидагича аниқланади:
бу ерда, Дк – дам олиш кунлари, кун;
Бк – байрам кунлари, кун;
КТ – капитал таъмирлашга ажиратилган кунлар сони, кун;
Ксм – сменалар сони, смена;
т - смена вақти, соат;
т1 – байрам кунлари олдидан имтиёзли дам олиш соати, т1=1
соат/смена учун.
1-жадвал
Иш вақти балансини ҳисоблаш
|
Кўрсаткичлар
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
11
|
12
|
Жами
|
А-Корхонани ишлаш вақти
|
1
|
Йилдаги кун/
|
31
|
29
|
31
|
30
|
31
|
|
|
15
|
30
|
31
|
30
|
31
|
289
|
а
|
Дам олиш. Байрам кун/
|
8
|
9
|
9
|
8
|
10
|
|
|
5
|
9
|
8
|
9
|
9
|
84
|
б
|
Иш куни
|
23
|
20
|
22
|
22
|
21
|
|
|
11
|
20
|
23
|
21
|
22
|
205
|
2
|
Сменалик
|
2
|
2
|
2
|
2
|
2
|
|
|
2
|
2
|
2
|
2
|
2
|
20
|
3
|
1 ойдаги смена/ сони
|
46
|
40
|
44
|
44
|
42
|
|
|
22
|
40
|
46
|
42
|
44
|
410
|
4
|
Иш хафтаси 5 кунга чўзилиши муносабати
б-н қўш. иш вақти
|
8
|
9
|
9
|
8
|
10
|
|
|
5
|
9
|
8
|
9
|
9
|
84
|
5
|
Умумий иш вақти, соат
|
322
|
280
|
308
|
308
|
294
|
|
|
140
|
280
|
322
|
294
|
308
|
2856
|
6
|
Режа бўйича бекор туриш/
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
7
|
И/ч вақти
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Б-таъмирлаш кунлари даври
|
8
|
Кунлар сони
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
9
|
Дам олиш кун/
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
а
|
Тўлиқ таъмирлаш кунлари
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
б
|
Тўхтаб туриш умумий вақти
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ПАХТА ХОМ АШЁСИ ВА ПАХТА ТОЛАСИ АССОРТИМЕНТИНИ ҲИСОБЛАШ
Пахта хом ашёси ассортименти нав ва синфи билан тавсифланади. Пахта хом ашёси бешта навга ва таркибидаги ифлос аралашмалар миқдорига қараб учта синфга бўлинади. Пахта хом ашёсини навларга ажратиш тажриба-статистик маълумотлар ҳамда илгъор корхоналар эришган ютуқлар асосида амалга оширилади.
2-жадвал
Пахта ва пахта толасининг саноат навларига тақсимланиши
Кўрсаткичлар
|
Бирлик
|
Шу жумладан навлар бўйича
|
Жами
|
I
|
II
|
III
|
IV
|
V
|
|
1. Пахта хом ашёси
|
%
|
70-75
|
10-15
|
5-10
|
3-5
|
1-2
|
100
|
тонна
|
26600
|
3800
|
1900
|
1140
|
380
|
38000
|
2.Пахта толаси
|
%
|
Б1
|
Б2
|
Б3
|
Б4
|
Б5
|
|
тонна
|
8512
|
1216
|
608
|
364.8
|
121.6
|
10822.4
|
- топшириқда бериладиган пахта толаси чиқиши олинади.
Саноат навлари бўйича пахта толаси чиқиши илмий-тадқиқот натижалари ҳамда саноат корхоналари тажрибаларига таяниб тақсимланади.
I нав пахта хом ашёси қайта ишлангандаги тола чиқиши ўртача тола чиқишидан 1 % га юқори бўлади, яъни Б1= +1.
II нав пахта хом ашёси толаси чиқиши ўртача чиқиш даражасида олинади.
III нав – Б3 = - 1÷2%;
IV нав – Б4 = - 3%;
V нав – Б5 = - 4,5 ÷6%.
I – навдаги пахта хом ашёсига қайта ишлашда олинадиган пахта толаси миқдори қуйидаги формула билан ҳисобланади:
;
Барча навлар бўйича пахта толаси йигъиндиси умумий тола миқдорига тенг бўлиши лозим:
ПАХТА МАҲСУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ РЕЖАСИ
Пахта тозалаш корхоналарида пахта хом ашёсига қайта ишлаш натижасида асосий маҳсулотлар саналган пахта толасидан ташқари қуйидаги маҳсулотлар ҳам олинади: пахта чигити, момиқ, таркибида ўлик бўлган чиқиндилар, таркибида калта момиқ бўлган чиқиндилар.
Қўшимча маҳсулотлар миқдори тармоқ миқёсида пахта селексион навлари бўйича белгиланган меъёрлар доирасидаги чиқишларга қараб ҳисобланади.
Олдинги жадвалда тола чиқиши () аниқланган эди.
Пахта чигити чиқиши қуйидаги формула билан аниқланади:
бу эрда, - навлар бўйича чигит чиқиши, %;
- навлар бўйича пахта толаси чиқиши, %;
- навлар бўйича таркибида ўлик бўлган чиқиндилар чиқиши, %;
- навлар бўйича таркибида калта момиқ бўлган чиқиндилар чиқиши,%;
- Ишлаб чиқариш куйиндилари чиқиши, % .
Ҳар бир қўшимча маҳсулот ва ишлаб чиқариш куйиндиси миқдори қуйидаги формула билан аниқланади:
бу эрда Б- ҳар бир маҳсулот турининг навлар бўйича мос равишдаги чиқиши, % .
Натижалар қуйидаги жадвалга жамланади.
3-жадвал
Пахта ва тайёр маҳсулот жамламаси баланси
Нав
|
Пахта
|
Тола
|
Чигит
|
Таркибида ўлик бўлган чиқинди
|
Таркибида калта тола бўлган чиқинди
|
Ишлаб чиқариш йигъиндиси
|
%
|
тонна
|
%
|
т.
|
%
|
т.
|
%
|
т.
|
%
|
т.
|
%
|
т.
|
I
|
100
|
26600
|
32
|
8.512
|
53
|
14.098
|
9
|
2.394
|
6
|
1.596
|
85
|
22.61
|
II
|
100
|
5800
|
32
|
1.856
|
53
|
3074
|
9
|
522
|
6
|
348
|
85
|
4.93
|
III
|
100
|
1900
|
32
|
608
|
53
|
1007
|
9
|
171
|
6
|
114
|
85
|
609.7
|
IV
|
100
|
1140
|
32
|
364
|
53
|
604
|
9
|
102.6
|
6
|
68.4
|
85
|
968
|
V
|
100
|
380
|
32
|
121
|
53
|
201
|
9
|
34.2
|
6
|
22.8
|
85
|
322
|
Жами
|
100
|
38000
|
32
|
1.103
|
53
|
8231
|
9
|
832.2
|
6
|
554.8
|
85
|
1.927
|
4-жадвал
Do'stlaringiz bilan baham: |