Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги фарғона политехника институти



Download 1,34 Mb.
Pdf ko'rish
bet4/12
Sana21.02.2022
Hajmi1,34 Mb.
#31519
TuriРеферат
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
mashinalar mexanizmlari va maxsus qismlari

 
Тишли узатмалар. 
Етакчи валдаги харакат етакланувчи валга тишли ғилдираклар орқали 
узатилса, бундай узатмаларга тишли узатмалар дейилади. Тишли узатмалар 
техниканинг хамма сохаларида қўлланилади. Асбобсозликда диаметри кичик 
бўлган тишли ғилдираклар ишлатилса, оғир саноатда ишлатиладиган тишли 
ғилдиракларнинг диаметри бир неча метргача етади. 
Тишли узатма валлари ўқларининг жойлашишига кўра, қуйидагича тур-
ларга бўлинади: 
 валларнинг ўқлари ўзаро параллел бўлиб, сиртқи ва ички томонидан 
илашган цилиндрик ғилдиракли узатмалар;
 валларнинг ўқлари ўзаро кесувчи конуссимон ғилдиракли узатмалар; 
 валларнинг ўқлари айқаш бўлган винтсимон цилиндрик ва гипоид 
деб аталувчи конуссимон ғилдиракли хамда червякли узатмалар. 
Тишли узатмалар қуйидаги афзалликларга эга; 
 секундига 150 м гача тезлик билан катта (бир неча минг кВт) қувват 
узата олади ва узатиш сони бир неча мингга етади; 
 сиртқи ўлчамлар нисбатан кичик; 
 таянчларга тушадиган куч унчалик катта эмас; 
 фойдали иш коэффициенти катта (0,97-0,98); 
 сирпаниш йўқ; 
 ишлаши ишончли ва чидамлилиги катта; 
 турли материаллардан тайёрланиши мумкин; 
Тишли узатмаларда қуйидаги камчиликлар мавжуд: 
 тайёрланиши мураккаблиги; 
 ишлаётганда шовқин бўлиши; 
 тишлар орасида зарб кучларининг хосил бўлиши.
Аммо бу камчиликлар узатмаларнинг афзаликларига хеч қандай салбий 
таъсир кўрсатмайди.
Илашишда бўлган иккита тишли ғилдирак марказлари 0
1
0
2
тўғри чизиқда 
ётади (8,а-расм) d
k
ва d
ш
ғилдирак ва шестерня бошланғич айланалари диа-
метрларининг нисбати айланишлар сонига тескари пропорционал бўлади. 
Одатда илашишда бўлган бир жуфт ғилдиракдан кичиги шестерня, каттаси 
эса ғилдирак дейилади. Икки ёндош тишнинг мос томонлари орасидаги 
масофа t тишнинг қадами дейилади. Иккита илашишдаги ғилдиракларнинг 


тиш қадами бир хил бўлиши керак.
Тишлар сони z билан белгиланса, у холда:
d
ш
= z
 ш
t 
d
ш
 = z
ш
t

 = z
ш
m 
m =
t

- тишли узатманинг модули дейилади ва тишларнинг асосий 
характеристикаси бўлиб хизмат қилади. 
Модуллар қиймати стандартлаштирилган (0,05-100 мм гача бўлади, амалда 
кўпроқ 4.5, 6, 8, 10, 12, 16 мм ли модуллар қабул қилинади) бўлади. D
еш 
ва D
еk
тишлар чўққиларидан ўтаётган айлана ташқи айлана деб, D
iш 
ва D
ik
ва тишлар 
тубидан ўтган айлана ички айлана дейилади. 
Бошланғич айлана тиш баландлигини икки қисмга бўлади: h

- тиш каллаги-
нинг баландлиги, h

- тиш оёғининг баландлиги. Одатда h
1
 = m ва h
2
 = 1,25 
mбўлади. 
S
2
h
D
еk
d
k
D
ik
t
O
2
O
1
D

D
еш
h
1
h
2
S
1
d
ш
I
II
III
z
1
z
2
z
4
z
3
а)
б)
d
2ср
d
1ср
в)
8-расм. Тишли узатмаларнинг
схемалари 
а - эволвентали илашиш, б - икки 
поғонали узатма, в - конуссимон 
узатма. 


Юқорида келтирилганларни ғисобга олиб қуйидагиларни ёзиш мумкин: 
D
e
 = d+2h
1
 = mz+2m=m(z+2) 
D
i
 = d–2h
2
 = mz+2,5m=m(z+2,5) 

Download 1,34 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish