Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро мухандислик технология институти



Download 2,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/64
Sana13.07.2022
Hajmi2,68 Mb.
#784517
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   64
Bog'liq
tabiij gazni past haroratli fraktsiyalash texnologiyasida propan

1.2-жадвал
Ўзбекистондаги қатор газ конлари газоконденсатлари тавсифи. 
Газ кони 
Қазиб 
чиқариш 
ҳажми 
1998 
й, 
минг.т 
Физик-кимёвий 
хоссаси 
Углеводородлар таркиби, % 
20
D
n
20
4
d

г/см

Арома-
тик 
Нафтенли 
Парафинли 


13 
Муборак 
(шимолий) 
510 
1,4274 
0,728 
8,8 
29,1 
62,1 
Муборак 
(жанубий) 
210 
1,4281 
0,735 
10 
32 
58 
Кўкдумалоқ 
1910 
1,4392 
0,768 
12 
15 
73 
Учқир 
140 
1,4486 
0,787 
24,2 
36,7 
39,1 
Газли 
60 
1,4460 
0,765 
32 
23 
45 
Шўртан 
930 
1,4417 
0,762 
29 
22 
49 
Жами 
3760 
Ҳозирги вақтда ишлаб турган газ конлари газоконденсатлари ўзига 
хос хусусиятлари 2-жадвалда келтирилган. Жадвалдан кўриниб турибдики, 
турли конлардан олинадиган газоконденсатлар физик-кимёвий хоссалари 
ва углеводородлар таркиби ҳам сифати ҳам чиқими бўйича фарқ қилади. 
Ҳамма конденсатлар қуйилиш ҳарорати пастлиги (-60 
0
С кам) ва 
алангаланиш 
ҳарорати 
(-25 
0
С) 
билан 
тавсифланади, 
ҳамда 
газоконденсатлар 
фракцион 
таркиби 
билан 
фарқ 
қилади. 
Газконденсатларнинг углеводородлар таркибини ўрганиб, уларни икки 
гуруҳга бўлиш мумкин:
- ароматик углеводородларга бой конденсатлар (Газли, Учқир); 
- юқори парафинли ароматик углеводородлари кам бўлган 
конденсатлар (Жанубий Муборак). 
1.3-жадвал.
Айрим конларда табиий газларнинг таркиби. 
Кон 
Газнинг таркиби, % ҳажмий. 
СН

С
2
Н

С
3
Н
8
С
4
Н
10
С
5
Н
12
СО
2
Н
2

N

Лугинец кони (Томск вил ) 
85,1 3,6 
3,0 
2,3 
1,1 
1,0 

3,9 
Тюмень вилояти (қуруқ газ) 98,6 0,1 



0,2 

1,1 
Астрахан газоконденсатли 
47 ÷ 
54 
2,0 ÷ 
5,5 
0,9÷ 
1,7 
0,4 ÷ 
0,9 
0,3 ÷ 
1,6 
18 ÷ 
21 
20 ÷ 
26 
~2,0 
Ставрополь 
98,8 0,3 
0,2 
0,1 

0,2 

0,4 


14 
Анастасиевск Троицк 
85,1 5,0 
1,0 
1,0 
2,8 
5,0 

0,1 
Ново Дмитровск 
69,2 10,0 
10,1 
5,0 
5,0 
0,7 
0,0 
0,1 
Ромашкино 
40,0 19,5 
18,0 
7,5 
4,9 
0,1 
0,0 
10,

Оренбург вилояти 
29,5 16,0 
16,4 
8,6 
3,4 
0,6 
0,0 
25,

Углеводород газлари таркибини углеводородлардан ташқари азот, 
кислород, маълум миқдорда инерт газлари, углерод диоксиди ва бошқа 
компонентлар ҳам ташкил этади. Уларнинг миқдори йўлдош нефт 
газларида ва табиий газларда турлича бўлади. Масалан, азот 0 дан 30-50 % 
умум. ни, углерод диоксиди 0 дан 10-15 % умум. ни ташкил этади. 
Водород сульфид асосан йўлдош газларда учраб унинг миқдори 0,0001% 
дан то 6 % гача бўлиши мумкин, айрим конларда бундан ҳам юқори 
кўрсаткичларга эга бўлади. Гелий ва аргоннинг миқдори кўп эмас, яъни то 
0,1 % гача. Нефт конларидан фойдаланиш жараёнида йўлдош газлар 
таркибининг ўзгариши унинг физикавий хоссалари билан изоҳланади. 
Метан нефтда фақат газ ҳолатида, унинг гомологлари эса эритма 
кўринишида учраб, кейинчалик улар хоссаларининг фарқ қилиши бўйича, 
маълум кетма-кетликда ажратилиб олинади. Қачонки конда газнинг 
босими катта бўлса, газ тўлалигича метандан таркиб топади, лекин босим 
пасайиши билан газ таркибида метан гомологлари миқдори ортади. 
Шунинг учун нефтли қатламдан фойдаланишнинг охирида, таркибида 
етарли миқдорда суюқ углеводоролар - 
газли бензин
сақлаган газлар 
ажралиб чиқади. Таркибидаги газли бензин миқдорига қараб газлар қуруқ 
(сухие) ва ёғли (жирные) табиий газларга бўлинади. Қуруқ газлар 
таркибида газли бензиннинг миқдори 100 г/м
3
дан ошмайди, таркибида 1 
м
3
газга 100 г дан ортиқ газли бензин тўғри келса, бундай газлар ёғли 
газлар деб айтилади. 

Download 2,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish