Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги бухоро мухандислик технология институти архитектура



Download 33,74 Mb.
bet50/51
Sana25.02.2022
Hajmi33,74 Mb.
#297984
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51
Bog'liq
Маърузалар матни АРХ - копия

Такрорлаш ва мустаҳкамлаш учун саволлар
  1. Зинапоялар вазифалари ва турлари

  2. Лифтлар вазифалари ва турлари

  3. Эскалаторлар вазифалари


  4. Лифтларни конструкциялари



17-мавзу Zinalar va lifilar.

  1. Mirzayev Sh.R., Voxitov M.M. Me’morchilik II–qism. Fuqarolik binolari.Darslik. Toshkent, 2010 y. –256 b. (147-152 бет)

  2. Mirаlimоv M.M., Sayfiddinov S., Babajanov M.D. ARXITEKRURA. Darslik. Toshkent, 2016 y. –316 bet. taqi.uz › pdf › Arxitekturaviy_konstruksiya

  3. Маклакова Т.Г. ва бошқ. Конструкции гражданских зданий М.Стройиздат 1986 г.134стр. (123-127стр)

  4. Рўзиев Ҳ.Р. «Архитектура» маърузалар матни. Бухоро 2020 (111-113 бет)


18-маъруза. Йирик блоклардан қурилгани бинолар
РЕЖА:

    1. Йирик блокли бинолар

    2. Ҳажмий-блокли биноларнинг конструкциялари

Йирик блокли бинолар тўлиқ йиғилган бинолар бўлиб ҳисобланади. Ташқи ва ички деворлар, пойдеворлар,зиналар, ораёпмалар ва том ёпмалари завода тайёрланган 5 тонна гача оғирликда бўлган йиғма конструкциялардан йиғилади.


Йирик блокли бинолар каркассиз лойиҳаланади. 5 қаватгача биноларни конструктив тизими каркассиз бўйлама юк кўтарувчи деворлар билан, ундан юқори қаватли бинолар ёки аралаш кўндаланг деворлар билан қабул қилинади.
Йирик блокли биноларда ташқи деворлар горизонтал бўйлаб икки, уч ва тўрт қаторга бўлинади.
Баландлига 2,8м бўлган биноларда икки қаторли жойлашуви, 3,3 м баландликда бўлган биноларда эса икки қаторли билан бирга уч ва тўрт қаторли жойлашув қабул қилинади. Уч қаторли жойлашувда ҳар хил баландликдаги блоклар, тўрт қаторли жойлашувда- учта бир хил баландликдаги блок жойлаштирилади.
Йирик блокли ташқи деворлар М50,М75,М100 маркали енгил бетонлардан тайёрланади.
Каталог асосида йирик блокли биноларда ташқи деворлар простенкалар (қатор бўйлаб, бурчакли, қўшимча); белбоғли(қатор бўйлаб, бурчакли, қўшимча); перемычений дераза ости(балкон эшикли ва эшиксиз);цокольний(пойпеш)( қатор бўйлаб, бурчакли, қўшимча), парапет( қатор бўйлаб, бурчакли, қўшимча, чордоқли ва чордоқсиз бино томлари учун), карнизли( ташқи сув оқизиш мосламаси билан).
Йирик блокли биноларда ташқи деворларни керакли мустаҳкамлиги ва барқарорлигини:
-бетон блоклар ва растрвор қоришмасини сиқилишга мустаҳкамлиги орқали;
-блоклардан девор териш вертикал шовларни қоришмаси блоклар орасида, қаторлар ораси ва бурчак блоклар орасида;
-блоклар орасидаги вертикал шовларни М75, М100 маркали бетон билан тўлдириш.
-ташқи ва ички блоклар орасидаги метал боғламалар;
-ёпмаларни деворларга миндирилиши цемент-қум қоришмасида ва уларни метал боғламаларини ёпмалар билан боғлаш.
Йирик блоклар ни горизонталь ва вертикал шовларини ташқи томондан герметизация қилинади. Вертикал шовларда иссиқлик сақлайдиган вкладишлар қўйилади.
Ички деворлр. Йирик блокли ички деворлар: қатор деворларга шамоллатиладиган ва махсус, электро блокли, лестница клеткаси ва бошқалар.
Девор блоклардан йиғилган ички деворларлар бино баландлиги бўйлаб бир ва икки қаторли жойлашувли бўлади.

18.1. –расм. Деворларда блокларни жойлашуви ва йирик блокларни конструктив тизимлари.


А-деворда блокларни жойлашув схемаси.а,б,в- икки, уч,тўрт қаторли блоклар. 1,2-қатор девор ва бурчакка ўрнатиладиган блоклар.3,4-қаторли дробли, простенка ва бурчакли; 5,6,7-белбоғли,перемичкали қаторли ва бурчакли;12,13- дераза ости, балконсиз эшикли; 14-ёпма плитаси;15- ораёпма плитаси; Б-конструктив системалар; а,б,в-бўйлама юк кўтарувчи деворлар билан; г-бу ҳам кўндаланг юк кўтарувчи деворлар билан;1,2-юк кўтарувчи деворлар; 3-мустаҳкамлик диафрагмаси.

18.2-расм. Юқорида. Йирик блокларни танлаш, ташқи девор, цокол қатор девор ва дераза ости блоки


18.3-расм. пастда. Ташқи деворлар учун йирик блокларни танлаш-белбоғли,парапет блоки, карниз ва парапет плиталари.


Download 33,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish