Ўзбeкистон рeспубликаси олий ва ўрта-махсус таълим вазирлиги бухоро муҳандислик-тeхнология институти



Download 1,18 Mb.
bet4/5
Sana12.04.2020
Hajmi1,18 Mb.
#44082
1   2   3   4   5
Bog'liq
Артикова иситкич


Одатда, асосий талабларга мос ва лойиқ материаллар бир нечта бўлади. Бундай ҳолларда, қўшимча шарт ва фикрлар эътиборга олиниб, қурилма учун материал танланади.

Шунинг учун, қурилмаларни ясаш учун асосий материалларни танлашни лойиҳачи нуқтаи назаридан кўриб чиқамиз.

Конструкцион материал сифатида темир (Fе) техник тоза ҳолда умуман қўлланилмайди, чунки қиммат туради ва қайишқоклига юқори. Айрим ҳолларда уни юқори босимли қурилмаларда қистирма сифатида ҳам ишлатилади.

Лекин, темирнинг углерод билан қотишмалари, яъни чўян ва пўлатлар кимё ва бошқа саноат қурилмаларини тайёрлашда жуда кўп ишлатилади. Маълумки, кимё саноатида 85-90% қурилмалар чўян ёки пўлатдан ясалган.

ЧЎЯН. Темирнинг углерод ва кремний, фосфор ҳамда марганец ва олтингугурт билан кўп компонентли қотишмаси кул ранг чўяндир.

Чўян таркибидаги углерод миқдори 2,8-3,7% бўлади. Бошқа компонентларнинг эса миқдори қуйидагича: С=3,0-3,6; Si=1,6-2,4%; Мn=0,5-1,0 %; Р<0,8%; S<0,12%.

Чўянларнинг физик хоссалари қуйидаги маълумотлар билан характерланади:

- зичлиги -6600 - 7700 кг/м3

- эриш температураси -1050 - 1573 К;

- иссиқлик ўтказувчанлиги- 25 - 59 Вт/м К;

- солиштирма иссиқлик сиғими- 0,5 - 4,5 кЖ/кг К;

- чизиқли кенгайиш коэффициенти –(16,7 - 17,6) 10 1/К.

Чўянлар нархи паст ва ўртача механик хоссаларга эга бўлгани учун техниканинг турли соҳаларида кенг қўлланишига олиб келди.

ПЎЛАТ. Бу материалсиз техника хозирги кундаги юқори мавқеига эришмаган бўларди. Бунга сабаб, пўлатнинг мустаҳкамлиги, динамик юкламаларга бардошлилиги, қуйилиш, болғаланиш, штамплаш ва пайвандланиш қобилиятига эгалиги, станокларда қайта ишланишга мойиллиги, арзонлиги ва мўллигидир.

Пўлатларда углерод миқдори 1,5% гача бўлса, конструкцион пўлатларда эса 0,7% дан ортмайди.

Пўлатларнинг физик хоссалари қуйидаги маълумотлар билан характерланади:

- зичлиги -7790 - 7900 кг/м3

- эриш температураси -1400 - 1500 К;

- иссиқлик ўтказувчанлиги- 46,5 – 58,2 Вт/м К;

- солиштирма иссиқлик сиғими- 0,454 кЖ/кг К;

- чизиқли кенгайиш коэффициенти –(11,7 - 12,3) 10 1/К.

Легирловчи қўшимчалар таъсири. Муҳим легирловчи элементларга қуйидагилар киради: хром, никель, молибден, марганец, кремний, титан, ниобий, вольфрам, ванадий. Айрим ҳолларда алюминий ва мислар ҳам қўшимча сифатида пўлатларга қўшилади.

Кимёвий таркибига кўра пўлатлар углеродли ва легирланган турларга бўлинади. Бу элементлар пўлат сифатини яхшилайди ва махсус хоссали қилади.

Легирланган пўлатнинг кимёвий таркиби учун ягона шартли белгилар (ҳарф ва рақамлар) қабул қилинган.

Дастлабки икки рақам углероднинг ўртача миқдорини (конструкцион пўлат учун фоизнинг юздан бир улуши миқдорида, асбобсозлик ва зангламайдиган пўлатлар учун фоизнинг ўндан бир улуши миқдорида); ҳарфлар легирловчи элементларни (жадвалга каранг); ҳарфларнинг ўнг томонидаги рақамлар эса элементларнинг ўртача миқдорини кўрсатади.



Номи




Шартли белгилари


Номи


Шартли белгилари


Алюминий


Ю


Мис


Д


Бор


Р


Молибден


М


Ваннадий


Ф


Никель


Н


Вольфрам


В


Ниобий


Б


Кобальт


К


Титан


Т


Кремний


С


Углерод


У*


Марганец


Г


Хром


X




                1. Пўлат компонентларининг шартли белгилари

У* - углеродли асбобсозлик пўлатлар маркаларида.

Масалан, Х18Н12М2Т маркали пўлатда 18% хром, 12% никель, 2% молибден ва 1% га яқин титан борлигини кўрсатади.



3. Ҳисоблаш қисми

Жараён иссиқлик балансининг тузилиши
Унинг кирим ва чиқимига иссиқлик алмашиш учун келган оқим иссиқлиги ва худди шу оқимнинг иссиқлик алмашгандан кейинги иссиқлиги киради.

Иссиқлик баланси одатда тайёрланган нефть билан иссиқлик алмашиш учун нефтни қиздириш лозим бўлган ҳароратни аниқлаш тенгламаси кўринишида тузилади:

G1C1(t2-t3)=G2C2(tx-t1)+G3C3(tx-t1)

Бу ерда: G1 G2 - мос ҳолда тайёрланган иссиқ ва сувланган нефть миқдори, кг/кун; G3 - нефть билан бирга олинадиган совуқ сув миқдори, кг/кун; С1С2С3 - иссиқ нефть, совуқ нефть ва совуқ нефтнинг қатлам суви билан аралашмасининг солиштирма иссиқ ўтказувчанлиги кж/(кгк); t1 - совуқ нефть ва сувнинг ҳарорати, 0С; t2 - иссиқ нефть ҳарорати,0С; tx – нефть ва сувнинг иссиқ нефть билан иссиқлик алмашганидан кейинги қидири нефть ва сув иши лозим бўлган ҳарорати, 0С; t3 - иссиқ нефтнинг совиган ҳарорати, 0С; t3- одатда нефть тавсифи ва бошқа омилларга боғлиқ ҳолда 300С дан 450С гача ўзгаради.

Ифодаларни ўрнига қўйсак:

54400002,09(tx-35)+11750004,184(tx-35)=54400002,09(108-40).



Зичлиги 800 кг/м3 бўлган нефтнинг иссиқлик сиғимини Крэг тенгламасига кўра аниқласак:

С1=

Бу ерда: t - иссиқ оқимнинг ўртача ҳарорати.

Сувнинг иссиқлик сиғими 4,184 кЖ/(кгк) га тенг.

(9.9) тенгламани tx га нисбатан ечсак tх=770С

Ҳароратнинг тарқалиш схемасини тузамиз:

1100С сувсиз нефть 400С

770С сувланган нефть 350С

350С фарқи 50С



Ҳароратнинг ўртача логарифмик фарқини ҳисоблаймиз:

Ҳароратнинг ўртача логарифмик фарқини аниқлаганда тўғри оқимни тўлдирувчи тузатма киритилади, яъни:



қопламали иссиқлик алмашиш ускунаси учун К 0,7дан 0,99 гача ўзгаради. Бизнинг ҳисоблар учун К ни 0,75 га тенг деб қабул қиламиз:



Иссиқлик алмашиш жараёнида сувсиз нефтнинг ўртача ҳарорати:



Иссиқлик алмашиш жараёнида сувланган нефтнинг ўртача ҳарорати:




1100С дан 400С га қуритилганда сувсиз нефтдан ажралувчи иссиқлик миқдори

Оқимнинг ўртача ҳажмини аниқлаймиз:



а) сувсиз нефть

б) сувланган нефть



Сувсиз ва сувланган нефть зичликлари унинг таркиби ва ҳароратига боғлиқ.



Бу иссиқлик миқдори иссиқ нефтдан сувланган нефтга берилади. Зарур бўлган иссиқлик алмашиш юзаси қуйидаги тенгламага қўра аниқланади:

К-ифлосланишни ҳисобга олган ҳолда иссиқлик ўтказишнинг умумий коэффициенти:



бу ерда: d1- иссиқ оқимдан металлга иссиқлик бериш коэффициенти;

d2- металлдан совуқ оқимга иссиқлик бериш коэффициенти;

 - иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти, kж/м.ч.к;

 - девор қалинлиги, к;

f1 - иссиқлик алмашиш ускунасининг ифлосланиш коэффициенти, тажриба маълумотларига кўра танланади;



d1 ва d2 ни баҳолаш учун баъзи сарф катталикларини баҳолаш керак.
Иссиқлик бериш коэффициенти d1 ни аниқлаймиз:

а) қурилма сифатида 450 м2 сиртга эга бўлган қопламали иссиқлик алмашиш ускунасини қабул қиламиз. Ускуна найчаси қўйидаги таснифга эга . Найлар сони 760 дона;

б) ускуна найга кўра тўрт босқичли, найлараро муҳитга кўра эса икки босқичли. Найдан сувланган нефть, найлараро муҳитдан эса сувсиз нефть ўтади;

в) найлараро муҳитнинг кесим юзаси ускунанинг тузилишига боғлиқ. Бизнинг ҳолат учун Fмтр=0,09 м2;

г) сувсиз нефтнинг ҳаракат тезлиги:


д) иссиқ окимнинг ўртача ҳароратдаги қовушқоқлиги:



Нефть қовушқоқлиги 5С0 да 0,179 см2/с, 20 С0 да 0,08 см2/с. Бундан а ни топамиз:



.

Аниқланган қийматни (54) тенгламага қўйсақ изланаётган нефть қовушқоқлигини топамиз:

t ўр*н= 0,0469 см2/с;

е) 69 С0 ҳароратдаги нефтнинг иссиқлик сиғими:



ж) 69 С0 ҳароратдаги нефтнинг иссиқлик ўтказувчанлиги:

з) Рейнольдс омили:



и) Прантл омили:



к) Нуссельт омили:
N4=0,023Re0,8Pr0,4f=0,023-74000.8630.40,95=140

f=1-610-5Re-1.8(Re=2200:10000учун);



л) Иссиқ оқимдан металлга иссиқлик бериш коэффициенти



Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish