№
|
Мавзунинг номи
|
Мавзунинг қисқача мазмуни
|
Жами
|
Ўқитишни ташкилий шакли
|
Мустақил таълим
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
|
I Бўлим. Чизмаларни расмийлаштириш.
|
|
|
|
|
1.
|
Дастурга кириш. Форматлар, масштаблар, чизма чизиқлари. Чизма ёзувлари. Чизмага ўлчам қўйиш.
|
Форматлар, маштаблар. Чизма чизиқлари турлари. Чизма ёзувларининг бажарилиши. Чизмага ўлчам қўйиш.
|
2
|
МХ, Н
|
2
|
2.
|
. I- Амалий машғулот. Чизма чизиқлари ва ёзувларини бажариш
|
Чизма чизиқлари ва ёзувларини бажариш.
|
2
|
МХ,А
|
|
3.
|
Техник деталларнинг контурларини чизиш усули. Туташма ясаш. Лекало эгри чизиқлар. Геометрик ясашлар.
|
Техник дрталларнинг контурларини чизиш усули. Туташмалар ясаш. Лекало ва циркулли эгри чизиқлар. Геометрик ясашлар.
|
2
|
МХ,Н
|
1
|
4.
|
II- Амалий машғулот Туташмалар ва лекалли эгри чизиқлар ясаш.
|
Туташмалар ва лекалли эгри чизиқлар ясаш.
|
2
|
МХ,А
|
|
|
II Бўлим. Чизма геометрия ва проекцион чизмачилик.
|
|
|
|
|
5.
|
Проекциялаш усуллари.Аксонометрик проекциялар.
|
Проекциялаш усуллари. Марказий ва параллел проекциялаш усулларини ўрганиш.Аксонометрик проекциялар.Изометрик , диаметрик ва триометрик ўқлар асосида детал яққол тасвирини чизиш.
|
2
|
МХ,Н
|
2
|
6.
|
III- Амалий машғулот. Деталнинг уч кўриниши ва аксонометрик проекциясини ясаш.
|
Деталнинг уч кўриниши ва аксонометрик проекциясини ясаш.
|
2
|
МХ,А
|
|
7.
|
Геометрик сиртлар ва уларнинг проекцияланиши.
|
Геометрик сиртлар ва уларни проекциялаш. Конус, цилиндр, призма, пирамида ва шар сиртларида жойлашган нуқталар проекцияларини топиш. Геометрик сиртларни текислик билан кесиб тасвирлаш.Аксонометрияси ва ёйилмасини бажариш усули. Алмаштириш ва айлантириш усули.
|
2
|
МХ,Н
|
1
|
8.
|
IV- Амалий машғулот. Геометрик сиртларнинг проекцияларини ясаш ва сиртлар юзасида жойлашган а, б ва c нуқталарни топиш.
|
Геометрик сиртларнинг проекцияларини ясаш ва сиртлар юзасида жойлашган а, б ва c нуқталарни топиш.
Геометрик сиртларни текислик билан кесиб тасвирлаш. Аксонометрик проекцияси, ёйилмаси ва алмаштириш усулини қўллаб чизмасини бажариш.
|
2
|
МХ,А
|
|
9.
|
Проекцион чизмачилик. Қирқим ва кесим.
|
Проекцион чизмачилик. Қирқимлар ва кесимлар ҳақида умумий маълумот. Қирқим ва кесим турлари.
|
2
|
МХ,Н
|
1
|
10.
|
V- Амалий машғулот. Деталнинг икки кўринишига қараб учинчисини ясаш ва унга қирқим бериш.
|
Деталнинг икки кўринишига қараб учинчисини ясаш ва унга қирқим бериш.
|
2
|
МХ,А
|
|
11
|
Техник расм элементлари.
|
Техник расм элементлари. Техник расмга соя бериш турлари. Машқ бажариш: Детал техник расмини чизиш.
|
2
|
МХ,Н
|
2
|
|
Фаннинг соҳа қисми.
|
|
|
|
|
|
III Бўлим. Машинасозлик чизмачилиги.
|
|
|
|
|
12
|
Чизмалар бажаришнинг умумий қоидалари.
Резьбаларнинг белгиланиши ва тасвирланиши. Бирикмалар ҳақида тушунча.
|
Чизмалар бажаришнинг умумий қоидалари. Конструкторлик ҳужжатлари турлари ва уларни ишлаб чиқариш. Конструкторлик ҳужжатларида ЎзДСт.2.102-68.
Резьбанинг белгиланиши ва тасвирланиши. Резьба турлари. Чизмада соддалаштиришлар ва шартлиликлар. Стандарт бўлмаган резьбали бирикмаларни чизмада тасвирлаш. Бирикмалар ҳақида тушунча Бирикмаларнинг чизмада тасвирланиши.
|
2
|
МХ,Н
|
2
|
13
|
VI- Амалий машғулот Болтли бирикма чизмасини бажариш.
|
Болтли бирикма чизмасини бажариш. Резьбанинг белгиланиши ва тасвирланиши. Резьба турлари. Чизмада соддалаштиришлар ва шартлиликлар. Стандарт бўлмаган резьбали бирикмаларни чизмада тасвирлаш. Бирикмалар ҳақида тушунча Бирикмаларнинг чизмада тасвирланиши.
|
2
|
МХ,А
|
|
14
|
Эскизлар ҳақида умумий маълумот.
|
Эскизлар ҳақида умумий маълумот. эскиз бажариш кетма-кетлиги. Узел таркибига кирадиган деталларнинг чизмалари. Ўлчов асбоблари, деталларни ўлчаш.
|
2
|
МХ,Н
|
2
|
15
|
VII - Амалий машғулот Оддий детал эскизини бажариш.
|
Оддий детал эскизини бажариш.
|
2
|
МХ,А
|
|
16
|
Узатмалар ҳақида умумий маълумот.
|
Узатмалар ҳақида умумий маълумот. Узатма турлари билан танишиш.Машқ бажариш. Цилиндрик тишли узатманинг чизмасини бажариш.
|
2
|
МХ,Н
|
2
|
17
|
VIII - Амалий машғулот. Детал иш чизмасини чизиш.
|
Детал иш чизмасини чизиш
|
2
|
МХ,А
|
|
18
|
Йиғиш чизмалари.
Йиғиш чизмасини ўқиш
|
Йиғиш чизмалари ва унинг қўлланилиши. Йиғиш чизмаларини тузиш.Йиғиш чизмаларида соддалаштиришлар ва шартлиликлар. Йиғиш чизмаси учун “Спецификация” тузиш.Машқ бажариш: Узел йиғиш чизмаларини бажариш.
|
2
|
МХ,Н
|
2
|
19
|
IХ- Амалий машғулот.Узелнинг йиғиш чизмасини бажариш.
|
Узелнинг йиғиш чизмасини бажариш.
Йиғиш чизмаларини ўқиш. Йиғиш чизмаларини деталларга ажратиб эскизларини бажариш.Машқ бажариш: Йиғиш чизмасини ўқиш. Мутахассислик бўйича схема ва чизмалар ҳақида тушунча. Схемалар бажаришда шартлиликлар ва соддалаштиришлар. Совутгич-конденсатор аппарат чизмаси. Иссиқлик алмаштиргич аппарат чизмаси. Қувурли печ аппарат чизмаси. Ректификацион колонна аппарати чизмаси. Каталитик крекинг ва каталитикриформинг реакторларининг чизмалари.
|
2
|
МХ,А
|
1
|
20
|
Х- Амалий машғулот Реактификацион колонна аппарати чизмасини чизиш.
|
Реактификацион колонна аппарати чизмасини чизиш. Мўтахассислик бўйича схема ва чизмалар. Схемалар бажаришда шартлилик ва соддалаштиришлар.Детал чизмасини чизишда компьютер графикасидан фойдаланиш.
|
2
|
МХ,А
|
|
|
|