Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти


-расм. Мембран модулидан фойдаланиб углеводород газлларини нордон



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

3.10-расм. Мембран модулидан фойдаланиб углеводород газлларини нордон 
компонентлардан тозалаш схемаси: 
1
- абсорбер (этаноламинли тозалаш); 
2
–колонна-деметанизатор; 
3,4
– дистиллятли 
колонналар (фракцияларга ажратиш); 
5
–мембран модуллари; 
6
– компрессор. 
―Флюор‖ усули бўйича газ аралашмаси деметанизатордан 
кейин фракцияланиш колоннасига йўналтирилади, ―кубли 
маҳсулот‖ пропан, бутан ва бошқа оғир углеводородлар 
ҳисобланади, колоннанинг юқори қисмидан азеотроп аралашмаси 
СО
2
билан С
2
Н
6
(моляр улуши СО
2
65-70 %) олиб чиқарилади. Бу 
оқим мембранли аппаратда ажратилади. Қайсики, СО
2
- С
2
Н
6
ларнинг ажралиши СО
2
- СН
4
ларга нисбатан СО
2
- СН

юқори. 
Юқоридаги усулни мембранли модуль билан биргаликда амалга 
ошириш этаноламинли вариантга нисбатан иқтисодий жиҳатдан кам 
харажатни талаб қилади [40]. 
3.8. Табиий газни олтингугуртли бирикмалар ва карбонат 
ангидрит газидан тозалаш 
Кўпгина табиий газ конларида газнинг таркибида олтингугурт 
бирикмалари ва карбонат ангидрит гази бўлиб, улар нордон газлар 
деб аталади. Олтингугурт бирикмаси газни қайта ишлаш жараѐнида 
катализаторларни бузади, ѐнганда CО
2
ва CО
3
оксидлари пайдо 
бўлади, атмосфера ҳавосига чиқарилганда инсоният ва атроф муҳит 
учун хавфлидир. Водород сулфид ва карбонат ангидрит CО
2
газ ва 
сув мавжуд бўлган муҳитда пўлат қувурларда, қувур узатманинг 
жиҳозларида, комперессор машиналарида коррозияни ҳосил қилади. 


122 
Улар мавжуд бўлганда гидратланиш тезлашади. Олтингугурт 
компонентлари мавжуд бўлганда истеъмолга бериладиган газнинг 
таркибига юқори талаблар қўйилади. Ҳозирги вақтда водород 
сулфиднинг H
2
S табиий газда рухсат этилган миқдори 5,7 мг/м
3

умумий олтингугурт 50 мг/м
3
дан юқори эмас, карбонат ангидирит 
CО2 газининг миқдори эса 2 % дан кўп эмас. Табиий газнинг 
олтингугуртли компонентлари биринчи навбатда H
2
S олтингугурт 
ишлаб чиқариш учун асосий хом ашѐ ҳисобланади.
Газни олтингугуртдан тозалик даражаси 99,9 %ни ташкил 
қилади. Ҳозир қўлланиладиган ―Шўртаннефтгаз‖ МЧЖ ва Муборак 
газни қайта ишлаш заводларидаги янги технологиялар асосида 
олтингугуртни ишлаб чиқариш ва атмосфера босимини тозалигини 
таъминлашдан иборат.
Катта ҳажмдаги газларни тозалашнинг анъанавий усулларига 
қуйидаги жараѐнлар киради:
нордон компонентларни қазиб олиш, тозаланган газни ишлаб 
чиқариш;
олтингугуртдаги нордон газларни қайта ишлаш;
чиқиб кетувчи газларни тозалаш ѐки ѐқиш;
ѐнган газларни тозалаш. 
Табиий газнинг таркибидаги юқори компонентларни олиш 
учун 
асосан 
абсорбцияли 
регенератив 
жараѐнлар 
қўлланилади.Газдан нордон компонентлар кимѐвий ѐки физик 
абсорбция жараѐнида олинади. Ундан кейин эса олтингугурт ишлаб 
чиқариш қурилмасига йўналтирилган тўйинтирилган абсорбент 
регенерация қилинади ва нордон газнинг оқими олинади.
Кимѐвий абсорбция жараѐнларида ютувчиларни сувли 
аралашмаси 
қўлланилади. 
Кимѐвий 
ютувчилар 
сифатида 
моноэтаноламин, диэтаноламин, дигликолъамин, ишқорли металлар 
қўлланилади.
Кимѐвий 
абсорбция 
қўлланиш 
схемаси 
3.11-расмда 
келтирилган.
Моноэтаноламин жараѐни кўп қўлланилади ва ютувчилар 
билан юқори даражада реакцияга киришувчанлиги билан 
тавсифланади. У юқори даражада кимѐвий чидамли ва капитал сарф 
харажатлари кам. 
Моноэтаноламиннинг олтингугурт ва нордон карбон газлари 
ўзаро таъсир этиш реакциясини қуйидаги кўринишдаги тенгламалар 


123 
орқали ифодалаш мумкин:
S
O
H
C
S
Н
Н
О
Н
С






2
5
2
2
2
2
2
]
)
[(
2
 
 
(3.26) 
3
2
5
2
2
2
2
5
2
]
)
[(
2
CO
H
Н
О
Н
С
CO
O
H
Н
О
Н
С






 
 (3.27)
 
Жиҳозларни коррозияланишини келтириб чиқармаслик учун 
моноэтаноламиннинг эритмадаги сувли аралашмаси 15-20 % дан 
ошмайди.
Табиий газ оқимидаги нордон газлар физик абсорбент билан 
таснифланади ва ютувчиларни циркульяциясида нефтни тезлик 
билан ютилиши, кам энергия харажатлари, габарит ўлчамларининг 
катта эмаслиги ва жиҳозларнинг соддалигидир. Эритгичларнинг 
таркибига кириб келадиган газнинг таркиби, ҳароратга ва босимга 
асосланади, унга кейинчалик навбатдаги ишлов бериш ва тозаланган 
газнинг талаблари ҳам ҳисобга олинади (3.12-расм).

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish