Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet177/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

OH
CH
H
CO
3
2
2


реакция бўйича олиниши келтирилган. Ҳақиқий 
ҳолатдаги метанол углерод икки оксидидан олинади:
O
H
OH
CH
H
CO
2
3
2
2
3



Бу йўналишда биринчи қадам 1975 йилда олдинга сурилган, 
саноатда метанол мис катализаторлари ѐрдамида CО дан эмас балким 

2
ни гидратлаш йўли орқали реакциялаш натижасида олинган: 
метанолнинг ҳақиқий синтези: 
O
H
OH
CH
H
CO
2
3
2
2
3



CО ни сув билан конверсияси: 
2
2
2
H
CO
O
H
CO



Бу жараѐнни такомиллаштиришни яна давом эттириш мумкин, 
лекин муҳандислик жиҳозлашда янги муаммолар келиб чиқади, яъни 
иссиқликни самарали чиқариб юбориш схемасини ишлаб чиқиш зарур 
бўлади. Шундай қилиб, бу янги технология яхши яратилган, шу билан 
биргаликда камроқ такамоллаштиришни талаб қилади. 
Тадқиқотчилар кутилмаганда реакция механизмини назарий 
жиҳатдан тадқиқотлаш асосида технологик ечимини топишган. 


287 
Умуман олганда метанол олунгунча бирданига реакциялаб диметил 
эфирини олиш ва кейинги босқичда бензинга ўтиш мумкин экан. 
Бунда бир вақтнинг ўзида иккита реакция олиб борилади: 
O
H
OH
CH
H
CO
2
3
2
2
3



O
H
OCH
CH
OH
CH
2
3
3
3
2


Бундай ҳолатда метанол тизимдан тўхтовсиз равишда чиқариб 
турилади, демак термодинамик ҳолат биринчи реакцияни 
чегаралашдан тўхтатилади. Демак, метанолдан бензинни синтез 
қилишдан кўра диметилефирини олиш янада соддароқ ва уни синтез 
қилиб бензин олиш осонроқ. Бундан кўриниб турибдики, амалдаги 
жараѐнлар асосида синтез-газни қайта ишлагандан кўра минимум икки 
босқичда муқобил усулда синтез-газни қайта ишлаш осонроқ экан.
ДМЕни экологик тоза дизель ѐқилғиси, маиший газ ѐқилғиси ва 
рақоботли суюлтирилган нефть гази эканлиги олимлар томонидан 
кашф қилинган. 
Демак, DМЕ-йирик тоннажли маҳсулот бўлиб, уни қўлланилиш 
миқѐси даражасини бензинга ва дизель ѐқилғисига таққослаш мумкин. 
DМЕ нинг физик хоссаси аввалдан маълум бўлган ва бу 
бирикмага нисбатан фикрлар чуқур ўзгарган, 1995 йилда Dеtrоytдаги 
халқора конгрессда бир қатор фирмалар (Амоcо, АVL. Hаldоr Тоpsоe) 
томонидан DМЕ га бағишланган илмий асосланган мавзулар ўртага 
ташланган. DМЕни экологик тоза дизель ѐқилғиси эканлиги ҳақидаги 
фикрлар тасдиқланган. DМЕнинг иссиқлик берувчанлик хусусияти 
(энергия сиғимдорлиги) анъанавий дизель ѐқилғисидан 1,5 марта 
кичик, лекин бошқа кўрсатгичлари ундан юқори туради: дизель 
ѐқилғисининг энг муҳим кўрсатгичи – DМЕ нинг сетанлар сони 55-60 
га қарши ДЁ(дизель ѐқилғи)синики 40-55 га, алангаланиши–235
о
C га 
қарши 250
о
C ДЁсига тенг. DМЕ нинг асосий хоссаларидан бири совуқ 
двигателни бирданига ишга туширишга йўл беради ҳамда DМЕ нинг 
таркибидаги кислород атомлари ѐқилғининг тутунсиз ѐнишини 
таъминлайди. Шу билан биргаликда DМЕ нинг афзаллиги двигатель 
шовқинсиз ишлайди. DМЕ нинг энг муҳим афзаллиги экологик тоза 
газ чиқаради. Демак, газнинг ѐниб чиқишида олтингугурт ва қурум 
ҳам бўлмайди. 
Япониялик олимлар DМЕ ни ѐқилғи сифатида фойдаланиш учун
газтурбинали қурилмаларни ишлаб чиқариш суюлтирилган газга 
нисбатан арзон туришини ва тежамкор эканлигини тадқиқот 
қилишган. Транспортларни DМЕ ѐқилғисига ўтказиш ҳеч қандай 
муаммоларни келтириб чиқармаслигини исботлашган.


288 
Янги технологияга асосан ДМЕни метанолни сувсизлантириш 
йўли орқали алюминиий оксидида ва катализаторлар ѐрдамида олиш 
мумкин: 2CH
3
ОH = CH
3
ОCH
3
+ H
2
О. Дунѐ бўйича 150 минг т/йил 
ДМЕ 
ишлаб 
чиқарилади 
(Россияда 
Навомосковский 
кимѐкомбинатида), табиий газдан ѐки кўмирдан углеводородлар 
синтез қилиниб олинади.
Метанолни угводородга айлантириш жараѐни қуйидагича олиб 
борилади:
метанол→ДМЕ→этилен→бензин. 
Сўнгги даврда Моbil (АҚШ) ва Haldor Тоpsоe (Дания) 
фирмаларининг янги ишланмаларни ишлаб чиқилган, ДМЕ 
тўғридан-тўғри синтез-газдан олинган. Худди шунга ўхшаган 
жараѐнни NKK (Япония) ва Россияда Нефткимѐвий синтез институти 
ҳам амалга оширган. Бу жараѐнларда ҳам юқорида келтирилган 
реакциялар олиб борилади: 

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish