Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги андижон давлат университети


О.Шпенглер қайси асарида тарихий билишларининг янги методларини ўзига хос



Download 3,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/77
Sana24.02.2022
Hajmi3,04 Mb.
#233583
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   77
Bog'liq
Jahon sivilizatsiyalari tarixi

О.Шпенглер қайси асарида тарихий билишларининг янги методларини ўзига хос 
жихатлари хусусида фикр юритган 
Европа қуёшини ботиши 
Европа тараққиёти
Маданият ва цивилизация
Россия ва Европа
№10 Фан боби –1. Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Қадимги хинд цивилизациясига алоқадор бўлган айни пайтга қадар ўрганилмаган 
маданият қандай номланади 
Хараппа
Магадха 
Қошала 
Хинд 
№11 Фан боби 1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Қадимги шарқ давлатларининг қайси бирида ахоли тоифаларга бўлинган
Хиндистон 
Миср 
Бобил 
Фаластинг 
№12 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Кишиликнинг узоқ ўтмишини моддий ёдгорликларига қараб ўрганувчи фан қандай 
номланади 
Археология
Этнография
Нумизматика
Музейшунослик 
№13 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Халқларнинг турмиш тарзи урф одатлари шуғулланувчи фан қандай номланади 
Этнография
Археология
Нумизматика


131 
Музейшунослик 
№14 Фан боби 1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Инсонларнинг суяк қолдиқларига қараб уларнинг қиёфасини ўрганадиган фан қандай 
номланади 
Антропология
Археология
Музейшунослик
Этнография 
№15 Фан боби – 1. Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Инсонларнинг суяк қолдиқларга қараб уларнинг қиёфасини ўрганадигон мутахасислар 
қандай номланади 
Антропологлар
Этногрфлар
Археологлар 
Нумизматлар 
№16 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Энг қадимги ёзув қаерда қачон кашф қилинган
5 – 5,5 минг йил илгари икки дарё оралиғи 
5 – 5,5 минг йил Фаластин
5 – 5,5 минг йил Финикия
5 – 5,5 минг йил Гретсия 
№17 Фан боби – 2. Фан бўлими – 2; Қийинлик даражаси – 1. 
Энг қадимги одамлар Ясаган тош куроллар қандай номланган
Археолит
Полеолит
Шелл 
Ашелл 
№18 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Қадимги инсоният қаттиқ ёғочлардан қандай мехнат буюмлари тайёрлаганлар  
Сўйил, гурзи, таёқ 
Гурзи, болта, Омоч 
Таёқ, Омоч, сўйил
Болта, таёқ, омоч 
№19 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Энг қадимги одамлар дастлабки машғулоти қандай бўлган  
Овчилик термачилик
Чорвачилик дехқончилик
Овчилик чорвачилик 
Термачилик чорвачилик
№20 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Қадимги одамларнинг хаёт кечиришининг асосий воситалардан бири  
Термачилик 


132 
Дехқончилик
Овчилик 
Чорвачилик 
№21 Фан боби – 1. Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Қандай кашфиёт инсонлар хаётида мухим ахамият кашф этган  
Суний олов Ихтироси
Тош қуролларга ишлов бериш
Овчилик тараққиёти
Тош қуроллар ихтироси 
№22 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 
Уруғ жамоасининг вужудга келиши тахминан қайси даврларга тўғри келади 
Миллоддан аввалги 50-40 минг йиллик 
Миллоддан аввалги 55-45 минг йиллик
Миллоддан аввалги 45-35 минг йиллик
Миллоддан аввалги 40-30 минг йиллик
№23 Фан боби –1 . Фан бўлими – 1; Қийинлик даражаси – 1. 

Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish