Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги самарқанд давлат



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet207/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,98 Mb.
#78642
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   219
Bog'liq
Mat o'qit metod

23.Тажриба - объектлар ва ҳодисаларни ўрганишнинг шундай усулига 
айтиладики, бунда биз уларнинг табиий ҳолатига ва ривожига аралашамиз
улар учун сунъий шароитлар яратамиз, қисмларга ажратиб бошқа объектлар 
ва ҳодислар билан боғланишлар ҳосил қилиб тадқиқ этамиз. 
23.Таққослаш 
– 
ўрганилаётган 
объектларнинг 
ўхшашлик 
ва 
фарқларини фикран ажратишдан иборат. 
24.Таққослашни қўллашга талаблар- 
1.Бири-бири билан маълум боғланиш ва алоқаларга эга объектларни 
таққослаш лозим, яъни маънога эга бўлиши талаб этилади.
2.Таққослаш режа асосида амалга оширилиши керак, яъни таққослаш 
ўтказилаётган босқичлар, хоссалар аниқ белгиланиши зарур. 


 3. Математик объектларни бир хил хоссалари бўйича таққослаш тўла 
бўлиши, яъни охиригача етказилиши лозим.
25.Аналогия-таққосланаётган 
объектларнинг 
хусусий 
хоссалари 
(белги-лари) ўхшашлигига асосланган тасдиқ бўлиб таҳлил қилиш 
натижасида ҳосил қилинади.
26. Анализ ва синтез тадқиқот усуллари- математика ўқитишда турли 
шаклларда намоён бўлади: масалалар ечиш усули, теоремаларни исботлаш 
усули, математик тушунчалар хоссаларини ўрганиш усули ва хоказо. 
27.Анализ икки хил шаклда “фильтр” шаклида- масалани ечаётган 
киши тасодифий равишда ечиш усулини излаб бирин-кетин мавжуд 
усулларни қўллаб кўради.
28.Анализ синтез орқали қўлланилиши- айланага ташқи чизилган тенг 
томонли учбурчак периметри бу учбурчакка ички чизилган тенг томонли 
учбурчак периметридан икки марта катта эканлигини исботлашни қаралса. 
Аввало АОС учбурчак қаралади ва А
1
С
1
бу учбурчак ўрта чизиғи эканлиги 
иботланади, сўнгра эса худди шундай ички чизилган учбурчак томонлари 
ярмига тенг эканлиги исботланади.Демак, булардан ташқи чизилган 
учбурчак периметри ички чизилган учбурчак периметридан икки марта катта 
эканлиги келиб чиқади. 
29.Умумлаштириш- 
объектлар 
тўпламига 
тегишли 
ва 
бу
объектларни бирлаштирувчи бирорта хосса фикран ажратилади. 
30. Умумлаштиришда- а) объект бирор ўзгармасни ўзгарувчи билан 
алмаштириш( учбурчакни кўпбурчак билан); б) ўрганилаётган объектга 
қўйилган чеклашни олиб ташлаш( масалан, биринчи чоракдаги бурчакни 
ихтиёрий бурчак билан) усуллари қўлланилади. 
31.Махсуслаштириш- ўрганилаётган объект хоссалари тўпламидан 
бирорта хосса фикран ажратишдан иборат.. 

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   203   204   205   206   207   208   209   210   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish