Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги самарқанд давлат



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/12
Sana04.11.2022
Hajmi1,27 Mb.
#860401
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
15-y-Korxona-iqtisodiyoti.-Oquv-qollanma.-S.Qosimov.-S.-2008(1)

n
Ф
n
Ф




бунда,Ф

- корхонанинг асосий ишлаб чиқариш фондларининг йил бошидаги қиймати, сўм; 
Ф
к 
- йил давомида янги қўшилган асосий ишлаб чиқариш фондлар қиймати, сўм; 
Ф

- йил давомида эскириб чиққан асосий ишлаб чиқариш фондларининг қиймати,


76 
сўм; 
n

– янги фонд қўшилган вақтдан бошлаб тўла ойлар сони; 
n

– эски фонднинг чиққан вақтидан бошлаб, тўла ойлар сони. 
Фонд қайтими (фондаотдача) асосий фондлардан фойдаланишнинг энг муҳим 
кўрсаткичидир.
Фонд қайтими (фондаотдача)ни ошириш муҳим халқ хўжалиги вазифаси, бу айниқса 
бозорга ўтиш даврида долзарб.
Фан-техника тараққиёти шароитида фонд қайтими (фондаотдача)нинг ўсиши 
мураккаблашади, чунки меҳнат шароитини яхшилаш, табиатни асраш ва ҳоказоларга 
йўналтирилган харажатлар кўпайиши, жорий этишга эҳтиёжман жиҳозларни алмаштириши 
бу кўрсаткични пасайтиради.
Фонд қайтими (фондаотдача)ни оширувчи омиллар биринчи суратда кўрсатилган. 
6.1 - расм 
Маҳсулотнинг фондга талабчанлиги – фонд қайтими (фондаотдача)нинг тескари 
қиймати бўлиб, ҳар бир сўм чиқарилган маҳсулотга асосий фондлар қийматининг улушини 
кўрсатади. Агар фонд қайтими (фондаотдача) ошишга майл этилиши лозим бўлса, 
маҳсулотнинг фондга талабчанлиги эса пасайишга майл бўлиши керак. 
ТТТТ šТТТТТТ 
(ТТТТТТТТТТТ) 
œТТТТ ТТТТТТТТ 
ТТТТТТ 
š
ТТТТ 
š
ТТТТТТТТТ
ТТ 
ТТТТТТТТ
ТТТТТТТТТТТТ 
š
ТТТТ
ТТТТТТТТТ 
š
ТТТТ 
ТТ 
ТТТТ 
ТТТТТТТ 
š
ТТТТ 
ТТТТТТТТТТ 
ТТТТТ 
ТТТТТТТТТТТТТТТ 
ТТТТТ.
ТТТТТ 
ТТТТТТТ 
ТТТТТТТТ
ТТТТТТ
-ТТТТТТТТТТ ТТТТТ
ТТТТ 
ТТТТТТТТТТТ 
š
ТТТТТТТТТТТ 
ТТТТТТТТТТТ
Т ТТТТТТТ
ТТš
Т 
ТТ 
š
ТТТТТТТТ 
ТТТТТТТТТТТТ ТТТТТТТ
ТТТТ 
ТТТТТТТТТТТТТ,
š
ТТТТ 
ТТТТТТТТТ,
š
ТТТТТТТТ 
ТТ
ТТТТТТТТТ 
š
ТТТТ 
š
ТТ
ТТТТТТТТТТ 
š
ТТТТТТТТ 
ТТТТ
ТТ 
ТТТТТТТ 
ТТТТТТТ
Šœ
Т 
ТТТТТТТТ
Т 
ТТТТТТ 
ТТТТТ ТТТТТТТ


77 
Корхона ишининг самарадорлиги кўп миқдорда меҳнатни фонд билан 
қуролланганлиги даражаси билан боғлиқдир. Бу кўрсаткич корхона асосий ишлаб чиқариш 
фонди қийматининг ишчилар сонига нисбати сифатида аниқланади. Бу миқдор узлуксиз 
ўсмоғи керак, чунки техник-қуролланиш бунга боғлиқ, демак меҳнат унумдорлиги ҳам 
боғлиқ. 
4.Корхонанинг ишлаб чиқариш қуввати 
Асосий ишлаб чиқариш фондларнинг ҳажми ва улардан фойдаланиш даражаси 
корхона ишлаб чиқариш қувватини белгилайди. 
Корхонанинг ишлаб чиқариш қуввати – бу вақт бирлигида режада ўрнатилган 
номнома ва турларда, натурал ифодада ишлаб чиқариш жиҳозлари ва майдонлардан тўла 
фойдаланиб, илғор технологияни қўллашни, ишлаб чиқариш ва меҳнатни ташкил этишни 
яхшилашни, маҳсулот сифатини яхшилашни кўзда тутган ҳолда маҳсулот чиқаришнинг 
максимал имкониятидир. 
Ишлаб чиқариш қуввати, меҳнат воситаларига солинган потенциал имкониятидан тўла 
фойдаланиш мумкин шароитида, асосий фондларнинг ишлашини ифодалайди. 
Қоидага мувофиқ, ишлаб чиқариш қуввати берилган маҳсулотни режалаштирган 
бирликларда натурал ифодада ўлчанилади (тонна, дона, метр).
Ассортименти кўп маҳсулотлар бўлганда ишлаб чиқариш қуввати шартли-натурал 
бирликларда ифодаланиши мумкин. Агар корхона бир неча ҳар хил маҳсулотлар чиқарса, 
ишлаб чиқариш қуввати ҳар бири бўйича алоҳида ўрнатилади.
Корхона ишлаб чиқариш қуввати етакчи ишлаб чиқариш цехлари, участкалари ёки 
агрегатлари қувватлари бўйича аниқланади, яъни етакчи ишлаб чиқариш қуввати бўйича.
Жиҳозларнинг салмоғли қисми қаратилган оммавий маҳсулотлар тайёрлаш бўйича асосий ва 
энг кўп жараёнларни бажарадиган цех, участка, агрегат етакчи ҳисобланади.
Етакчи ишлаб чиқаришнинг ишлаб чиқариш қувватини қўйидаги формулада ҳисоблаш 
мумкин: 
Қ = 

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish