Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги алишер навоий номидаги самарқанд давлат



Download 1,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/12
Sana04.11.2022
Hajmi1,27 Mb.
#860401
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
15-y-Korxona-iqtisodiyoti.-Oquv-qollanma.-S.Qosimov.-S.-2008(1)

 
 
Шакл-2 
ТТТТТТТ ТТТТТ ТТšТТТТ ТТТТТТТТ 
(100%) 
ТТТТТ ТТšТТТТ 
ТТТТТТТТТТТТ /70%/ 
ТТТТТ ТТšТТТТ 
ТТТТТТТТТ /30%/ 
ТТТ
-ТТТТ ТТ 
ТТТТТТ 
ТТТТТТТТТТТ /2
4
%

ТТТТТ ТТТТТТТ 
ТТТТ ТТТТТ 
ТТТТТТТТТТТ /1
0
%

ТТТТТТТ 
ТТТТТТТТТТТ 
/8
%

Тš
ТТТТ ТТ ТТТТ
ТТ 
ТТТТТТТ/8%

ТТТТТТТТТТТТ 
ТТТТТ ТТš
ТТТТ
/1
9
%

ŒТТТТ ТТТТТ 
ТТš
ТТТТТТТ ТТТ
Т 
ТТТТТ 
ТТТТТТ
ТТТТТ /6%

ТТТТТТ ТТТТТТ 
ТТТТ ТТТТТТ 
š
ТТТТТТ 
/3
%

ТТТТ (ТТТТ) ТТ ТТТТ 
(ТТТТ) 
ТТТТТТТТТТТТ /3
%

ТТТТТ ТТ ТТТ 
ТТТТТТТТТТ 
(ТТТТТТТТТТ) 
ТТТТТТ /14
%

ТТТТТТТТТТТ 
ТТТТТТТТТТ /5
%



84 
Ҳозирги шароитда айланма фондларни тежашнинг иқтисодий аҳамияти қўйидагиларга 
ифодаланади: 
-
хом-ашё, материаллар, ёқилғи сарф харажатларини камайтириш, ишлаб чиқаришда катта 
иқтисодий тежашни таъминлайди. Аввалам бор, у белгиланган миқдордаги моддий 
ресурслардан кўпроқ тайёр маҳсулот чиқариш имконини беради ва шунингдек, ишлаб 
чиқариш ҳажмини оширишнинг бир муҳим шарт-шароити ҳисобланади; 
-
моддий ресурсларини тежаш, ишлаб чиқаришга янги тежамли материалларни жорий 
этиш, такрор ишлаб чиқариш жараёнида алоҳида соҳалар орасида прогрессив 
мутаносибликни (пропорция) ўрнатишга имкон беради; 
-
моддий ресурсларни тежашга интилиш янги техникани жорий этиш ва технологик 
жараёнларни такомиллаштиришга даъват этади; 
-
моддий ресурсларни тежаш саноат маҳсулоти таннархини пасайтиришга катта имконият 
яратади. Ҳозирги кунда ишлаб чиқариш харажатларининг 3/4 қисми моддий харажатлар 
ҳиссасига тўғри келади. Келажакда, ишлаб чиқаришнинг техник даражаси ошган сари 
маҳсулот ишлаб чиқаришдаги умумий харажатлар ичида хом-ашъёга айланган меҳнат 
ҳиссаси ошади, ва демак, меҳнат буюмларидан фойдаланиш яхшиланади ва меҳнат 
воситалари ишлаб чиқариш харажатларини тежашдаги асосий йўналишларидан бири 
бўлади; 
-
моддий ашёъларни тежаш маҳсулот таннархини пасайтиришга сезиларли таъсир 
кўрсатиб, корхонанинг молиявий ҳолатига ҳам ижобий таъсир этади. 
Шундай қилиб, айланма фондлардан фойдаланишни яхшилаш ва уларни иқтисодий 
самара берибгина қолмай, шунингдек корхона ишлаб чиқариш ва хўжалик фаолиятининг 
ҳамма томонига ижобий таъсир кўрсатади.
2.Ишлаб чиқаришда айланма фондлардан 


85 
фойдаланишни баҳолаш 
Моддий ресурсларнинг истеъмол уларнинг умумий ва ўзгарувчи солиштирма 
харажатлари билан баҳоланади. 
Моддий ресурсларнинг умумий харажати – бу, ҳисобот давридаги ишлаб чиқариш 
дастурининг барчасини бажаришга, моддий ресурсларнинг алоҳида турлари ёки ҳаммаси 
биргаликда қилинган истеъмолидир. 
Моддий ресурсларнинг умумий харажати натурал ифодада ҳисобга олинади, ҳар хил 
моддий ресурсларнинг йиғма харажатлари – қиймат ифодасида ҳисобланади. 
Моддий ресурсларнинг солиштирма харажати (m) бу, ишлаб чиқарилган йиллик 
маҳсулот бирлигига моддий ресурснинг ўртача харажатидир. У қўйидаги формула ёрдамида 
аниқланади: 
m
=Q/N 
бунда: Q – ҳисобот йилида (даврида) берилган маҳсулотни ишлаб чиқариш учун харажат 
қилинган моддий ресурслар миқдори; 
N – йиллик маҳсулот бирлиги миқдори. 
Моддий ресурсларнинг даврий харажатларини истеъмолчилик хусусиятлари билан 
ҳам топиш мумкин, бу қўйидаги формулада фойдаланиб аниқлаш мумкин:
e

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish