Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги абу райхон беруний номидаги


-расм. Нефть маҳсулотлари зичлигининг ҳароратга боғлиқлиги (эгри чизиқдаги рақамлар – нисбий зичлик  )



Download 9,31 Mb.
bet39/121
Sana24.02.2022
Hajmi9,31 Mb.
#213894
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   121
Bog'liq
Нефть газ кимёси 2015 қўлланма

4.2-расм. Нефть маҳсулотлари зичлигининг ҳароратга боғлиқлиги (эгри чизиқдаги рақамлар – нисбий зичлик  )
Зичлик тажриба йўли билан қуйидаги стандарт усуллар (ГОСТ 3900-85) бўйича аниқланади: ареометр билан (гидростатик); пикнометр билан; пикнометрик стандарт усул билан (ГОСТ 17310-81).
Зичликни ҳисоблашнинг эмпирик формулалари (ГрозНИИ, БашНИИ НП) ҳам кенг қўлланилади.
Нефть ва унинг тор фракциялари уларни кимёвий таркибларининг билвосита тавсифномаларидир, чунки асосий уч гуруҳ; парафин, нафтен ва ароматик углеводородларнинг (мос равишда улар асосидаги гетероатомли бирикмалар) зичликлари анчагина фарқланадилар, аралашманинг зичлиги эса массалар бўйича аддитивлик қоидасига бўйсунади, яъни:

бу ерда: мос равишда аралашмани, парафин, нафтен ва ароматик углеводородларни нисбий зичликлари; – мос гуруҳ углеводородларини массавий улушлари.
Зичлик (абсолют ёки нисбий) катталиги нефть фракциялари физик-кимёвий хоссаларининг кўпчилик кўрсаткичларини ҳисоблаб аниқлашда таянч параметрлардан биридир.
Нефть маҳсулотлари буғларининг зичлиги нормал шароитларда, бир моль модда буғларининг нисбий ҳажми катталигини тескариси деб аниқланади (Мўр./22,4), нормал шароитдан фарқли бўлганда эса қуйидаги формула билан аниқланади:
б = 11,8 Мўр. Р/Т
бу ерда Мўр. – нефть маҳсулотини ўртача моляр массаси; Р –босим, атм.; Т – абсолют ҳарорат, К.


Моляр масса

Нефть учун ва унинг тор фракциялари учун «Моляр масса» тушунчасини ўз туб маъноси бўйича қўллаб бўлмайди, чунки нефть фракциялари (нефтни ўзи ҳам) юзлаб углеводородлар ва уларнинг бирикмаларидан ташкил топган.


Шу вақтнинг ўзида моляр масса кимёвий бирикмаларнинг энг муҳим характеристикасидир, шунинг учун нефть ва унинг фракциялари учун «ўртача моляр масса» катталигидан «ўртача» сўзи тушириб қолинган ҳолда фойдаланилади.
Буни ҳисобга олган ҳолда нефть фракцияларининг моляр массаси икки параметр, фракциянинг ўртача қайнаш ҳарорати ва унинг гуруҳ кимёвий таркибига боғлиқ бўлиб қолади.

Download 9,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish