Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги а. А. Омонов, Т. М.ҚОралиев



Download 6,88 Mb.
bet81/162
Sana19.02.2022
Hajmi6,88 Mb.
#459455
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   162
Bog'liq
Дарслик ПКБ Омонов Каралиев 02 02 2018

Бунда:
Кс – кредит фоиз ставкаси;
Бс – базавий ёки прайм-рейт ставкаси (банк маржасини ҳисобга олинган ҳолдаги);
У – устама, биринчи синфга кирмайдиган мижозларга мажбуриятларни бажара олмаслиги учун қўйиладиган устама;
Рм – риск мукофоти.




= + +


«Прайм-райт» ставкаси пул бозорининг муҳим ставкалари ўзгариши натижасига асосланади. Етакчи банклар томонидан «прайм-райт» сузиб юрувчи ставкани ҳисоблашнинг икки хил усул билан амалга оширилади:
«прайм плюс» усули;
«прайм кўпайтириш» усули.
1970 йиллардан бошлаб, хўжалик субъектларга тақдим этиладиган кредитлар бўйича асос сифатида ишлатиладиган фоиз ставкалар «прайм- райт» билан бир қаторда тижорат банклари ЛИБОР (Лондон банклараро таклиф ставкаси) ставкасини кенг доирада фойдалана бошладилар. Бу банк тизимининг глобаллашуви билан ҳамда етакчи банклар томонидан евродолларни кредит ресурс сифатида тобора кўп ишлатилиши билан боғлиқ.
Кредит бўйича «прайм-райт» асосида фоиз ставкаларнинг такомиллашган модели 1980 йилларда пайдо бўлди. «Прайм-райт» моделининг пайдо бўлиши кучли рақобат шароитида йирик банкларнинг бозорни эгаллаш ва мижоз базасини кенгайтиришга қаратилган фаолияти билан изоҳланади. Банк кредитларига талаб ортиб борган сари, фоиз ставкани керакли даражада ушлаб туриш ва бошқа банклар билан рақобатлаша олиш муаммоси пайдо бўла бошлайди. Мисол учун АҚШда кўпчилик банклар баъзи йирик ва ўрта корпорацияларга «прайм-рейт»дан паст пул бозори ставкаси бўйича бир неча кун ва ҳафта муддатга операцион харажатлар, рискни қоплаш ва даромад олиш учун унчалик катта бўлмаган маржа (0,25 фоиздан 0,75 фоизгача) қўшиб бориладиган фоизларда кредит беришни амалда қўллай бошлади. Ушбу ставка қуйидаги формула асосида аниқланади:


Download 6,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish