Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим



Download 8,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/38
Sana24.02.2022
Hajmi8,05 Mb.
#203813
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38
Bog'liq
elektr taminoti tizimidagi bir chiziqli sxemalarni modernizatsiyalash holatlarini samarali hal etish muammolari

О тф орматировано: Шриф т : (по
у молчанию) Times N ew Roman, 10 пт


97 
остида улаш ва шу сатҳда ўчиргичларни улаш имкониятини беради.
Кўриб ўтилган ажратгичлар қутбма–қутб бошқаришг 
13.8
6.20
–расм. 110 кВ ли ОТҚ да шина ажраткичларини ўрнатиш элементи 
1–ОНС–110–1000 таянч изоляторлари; 2–йиғма шиналар; 3–шина ажраткичи қутби; 4–
ажраткич юритмаси. 
Кўрилган типавий ОТҚда тортал конструкцияларнинг жуда кўп
бўлганлиги учун ишларни баландликда бажаришга тўғри келади, бу эса 
монтажни қийинлаштиради ва қимматлаштиради.
О тф орматировано: По цент ру ,
О т ст у п:
Первая ст рока: 0 см,
М еж ду ст р.инт ервал:
1,5 ст роки
О тф орматировано: Шриф т : (по
у молчанию) Times N ew Roman
О тф орматировано: Шриф т : (по
у молчанию) Times N ew Roman, 10 пт


98 
6.1–жадвал Иккита иш шинали ва айланиб ўтувчи шиналар тизимидан 
иборат схема 1 учун типавий ОРУ нинг ўлчамлари 
 
6
-17

р
ас
м
д
аг
и
п
о
зи
ц
и
ял
ар
Кучланиш (кВ) 
6
-17

р
ас
м
д
аг
и
п
о
зи
ц
и
ял
ар
Кучланиш (кВ) 
110 
150 
220 
330 
500 
110 
150 
220 
330 
500 
бўлгандаги ўлчамлар, м 
а 
б 
в 
г 
д 
е 
8,00 
9,0 
12,5 
10,5 
0,0 
2,5 
11,5 
9,5 
15,0 
16,0 
11,1 
3,0 
1,75 
12,0 
18,25 
20,5 
15,4 
4,0 
18,0 
19,6 
20,4 
31,5 
22,0 
8,0 
29,0 
26,8 
29,0 
45,0 
31,0 
11,0 
ж 
з 
и 
к 
л 
м 
2,0 
7,5 
11,0 
3,0 
1,5 
– 
2,55 
8,0 
13,0 
4,35 
2,13 
– 
3,7 
11,0 
16,5 
4,0 
3,25 
– 
4,0 
11,0 
16,5 
4,5 
3,5 
– 
5,5 
14,5 
23,6 
6,0 
– 
5,0 
ОРУ ни шиналаш эластик пўлат–алюминий сим билан амалга оширилади. 
Катта юкламада ѐки тожланишга текшириш шарти бўйича ҳар бир фазада икки–
учта сим бўлиши мумкин. 6.18–расмда йиғма шиналар ва ячейкани шиналаш 
дистанцион тиргаклар билан қўш сим 2 АСО дан тайѐрланган; шина 
аппаратлари томонидаги шиналаш ҳар бир фазада битта симдан 
тайѐрланган. Линия ва нина порталлари ҳамда аппаратлар тагидаги ҳамма 
таянчлар стандарт, темир–бетондан тайѐрланган. 
13.10
6.21
–расм. Тўртбурчакли схемаси бўйича 110 кВ ли ОТҚ 


99 
а–линия ва кучланиш трансформатори ячейкаси бўйича кесими ва режаи: 1–СМР –110/3 алоқа 
конденсатори; 2–Р З–600–0,25 юқори частотали тўсиқ; 3–ажраткич; 4–ўчиргични ўрнатиш узели; 5–9хПС 
70–А ни тутиб турувчи гирлянда; 6–шина таянчи; 7–кучланиш трансформатори 
Агар йиғма шиналар бикр қилиб тайѐрланса,
унда шина порталларига ҳожат қолмайди, монтаж 
қилиш эса енгиллашади. «Энергосеть проект» нинг 
Горький 
даги 
бўлими 
томонидан 
ишлаб
чиқарилган 110 кВ ли ОТҚ нинг заводда 
тайѐрланган йирик блокли узеллар қўлланиб 
тайѐрланган шундай конструкцияси 
1
3
.
7
6.19

расмда 
кўрсатилган. Йиғма шиналар баландлиги 4,6 м ли 
темир–бетон таянчларга ўрнатилган, изолятор ОНС 
110–1000 
ларга маҳкамланган трубалардан
тайѐрланган. Шина ажратгичлар РНДЗ йиғма 
шиналарда 
пастдаги 
типавий 
таянчли 
конструкцияларда жойлашган бўлиб, бунда учала 
қутблар ҳам ўрта фаза тагида туради (
1
3.
20
8–расм). 
Шина аппаратларининг ва линиянинг 
ажратгичлари баландлиги 2,5 м ли таянч 
конструкцияларда маҳкамланади. 
Ўчиргичлар ВМК–110 ўрнига ВВБ–110, У–100 ўрнатилиши мумкин, 
бу ҳолда шиналар ва изоляторлар 80 кВ ли зарбий токка ҳисобланади, 
фазалар орасидаги масофа 2 м гача, ячейканинг умумий узунлиги 5 м
гача орттирилади. 
Кабеллар билан ҳаво йўллари темир–бетон плиталардан тайѐрланган 
новларга ѐтқизилган бўлиб, улар бир вақтнинг ўзида пиѐдалар учун 
йўлакча ҳисобланади. Йўл билан кесишадиган жойларда новлар йўлнинг 
ўтиладиган қисми тагига ѐтқизилади. 
Бундай 
типдаги 
тақсимлаш 
қурилмаларининг 
майдони 
типавийникига қараганда кичик, йиғма темир–бетон ва металл конструкция 
сарфи қисқаради, қуриш–монтаж ишлари қиймати камаяди. 
1
3
.
11
6.21
–расм. 
Давоми,
б–тўлдириш схемаси. 

Download 8,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish