Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таьлим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети



Download 1,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/44
Sana19.04.2022
Hajmi1,37 Mb.
#564256
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   44
Bog'liq
modernizatsiyalash sharoitida iqtisodij osishni prognozlash ozbekiston respublikasi misolida

 


67 
2.3-жадвал 
Ялпи ишлаб чиқариш самарадорлик кўрсаткичлари
33
 
Йил 
капиталнинг 
самарадорлиги 
фонд улуши 
сўм 
капитал 
сиғими 
фонд 
сиғими 
меҳнат 
унумдорлиги 
меҳнат 
сиғими 
меҳнатнинг 
капитал билан 
қуролланганлик 
даражаси 
2000 
4,37 
0,23 
0,36 
2,76 
0,08 
2001 
3,73 
0,27 
0,54 
1,85 
0,14 
2002 
4,88 
0,20 
0,80 
1,25 
0,16 
2003 
4,98 
0,20 
1,03 
0,97 
0,21 
2004 
4,66 
0,21 
1,24 
0,81 
0,27 
2005 
5,03 
0,20 
1,56 
0,64 
0,31 
2006 
5,23 
0,19 
2,02 
0,50 
0,39 
2007 
4,78 
0,21 
2,63 
0,38 
0,55 
2008 
4,08 
0,25 
3,53 
0,28 
0,87 
2009 
3,94 
0,25 
4,36 
0,23 
1,11 
2010 
4,07 
0,25 
5,37 
0,19 
1,32 
2011 
4,39 
0,23 
6,61 
0,15 
1,51 
2012 
4,24 
0,24 
7,90 
0,13 
1,86 
2013 
4,32 
0,23 
9,50 
0,11 
2,20 
Мавжуд маълумотлардан фойдаланиб ялпи ишлаб чиқаришдаги меҳнат 
унумдорлиги ва меҳнатнинг капитал билан қуролланганлик даражаси 
регрессия тенгламасини тузсак, қуйидаги кўринишга эга бўлади: 
ln(GDP/Labor) = 1.47 +0.97ln(CAP/Labor), 
бу ерда, 
t = (45.0609), (36.678), 
𝑅
2
 = 0.99, 
𝐹
ҳақ
 = 1345.3 
33
Манба: 
www.stat.uz
 маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди. 


68 
Регрессия тенгламасидан кўриниб турибдики меҳнатнинг капитал билан 
қуролланганлик даражасини 1 %га кўпайиши, меҳнат унумдорлигини 0.97 
%га ўсишига олиб келади. Агар меҳнатнинг капитал билан қуролланганлик 
даражаси 0 га тенг бўлса меҳнат унумдорлиги 1.47 га тенг бўлади.
2.4-жадвал 
Мамлакатнинг ялпи ишлаб чиқариш кўрсаткичини ўсишига таъсир 
этувчи омиллар улуши.
34
 
йиллар 
ЯИМни 
йиллик ўсиши 
Капиталнинг 
йиллик ўсиши 
Банд бўлган 
аҳолининг 
йиллик ўсиши 
Омилларнинг 
ялпи 
унумдорлиги 
TFP
2000 
3,8 

1,1 
2,775 
2001 
4,2 

1,7 
0,775 
2002 

3,6 
2,2 
0,75 
2003 
4,2 
4,8 
2,7 
-0,075 
2004 
7,4 
7,3 
3,4 
1,075 
2005 

5,7 
2,9 

2006 
7,5 
9,3 
2,7 
-0,15 
2007 
9,5 
25,8 
2,6 
-10,5 
2008 

34,1 
2,8 
-17,275 
2009 
8,1 
24,8 
2,7 
-11,175 
2010 
8,5 
8,7 
2,7 
1,3 
2011 
8,3 
7,9 
2,5 
1,75 
2012 
8,2 
12,7 
2,6 
-1,975 
2013 

9,8 
2,5 
0,025 
Унумдорлик кўрсаткичига таъсир кўрсатувчи омиллар инсон капитали, 
физик капитал, меҳнат ва ушбу омилларнинг самарадорлик кўрсаткичидир.
Сўнги йилларда малакат ЯИМ ўсиши улушида ушбу омилларнинг улуши 
қуйидаги кўринишга эга бўлмоқда: Малакат капиталнинг йиллик 2000 йилда 
1%га ўтган йилга нисбаттан ўсган бўлса, менат ҳажми 1.1 %га ўсган 
натижада омилларнинг унумдорлик кўрсаткичи 2.77 нит ташкил этмоқда, 
2001, 2002 йилларда капитал мос равишда 4, 3.6 %га ўсган бўлса меҳнат 
ҳажми мос равишда шу йилларда, 1.7, 2.2 %га ўсган, натижада икки 
омилнинг ўсиш кўрсаткичларидаги узилиш мавжудлиги сабабли унумдорлик 
34
Манба: 
www.stat.uz
 маълумоти асосида муалиф томонидан тузилди. 


69 
кўрсаткичи 
0.77, 
0.75 
ни 
кўрсатмоқда. 
Малакатда 
икки омиллар ўртасидаги кўрсаткичлар катта ўртасидаги тафовут 2006, 2007, 
2008, 2009 ва 2012 йилларда бўлиб у капиталда 9.3, 25.8, 34.1, 24.8 ва 12.7
%ни ўсган бўлса, меҳнатда 2.7, 2.6, 2.8, 2.7 ва 1.6 %га ўсган, натижада 
омиллар 
унумдорлиги 
мос 
равишда 
-0.15, 
-10.5, 
-17.275, 
-11.175 ва -1.975 салбий натижани кўрсатмоқда. Бунинг сабаби капитал ва 
меҳнат ҳажмининг бир хил ўиш тенденцияга эга эмаслигададир.
 
Агар ялпи ишлаб чиқаришнинг неча фоизини аҳоли истеъмоли ташкил 
этиши ва ялпи ишчки маҳсулот ўртасидаги боғлиқлик регрессия 
тенгламасини тузсак у қуйидаги кўринишга эга бўлади: 
C = 582.42 + 0.67
𝑌
𝑑
 
Регрессия тенгламасидан кўриниб турибдики агар мамлакат ялпи дарома 
ҳажми 1 % га ўзгарса, истеъмол ҳажми 0.67 %гаўзгаради. Демак, мамлакатда 
жамғарма нормаси 0.33 га тенг бўлади.

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish