Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таьлим вазирлиги ислом каримов номидаги тошкент давлат


АБСОРБЦИЯ БЎЛИМИ. АММИАК ВА УГЛЕРОД ДИОКСИДИНИ АБСОРБЦИЯ ЖАРАЁНИ. АБСОРБЦИЯ ЖАРАЁНИНГ ҚИСҚАЧА ТАСНИФИ



Download 0,51 Mb.
bet8/13
Sana22.02.2022
Hajmi0,51 Mb.
#85043
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Mavlyankulova 2020

АБСОРБЦИЯ БЎЛИМИ. АММИАК ВА УГЛЕРОД ДИОКСИДИНИ АБСОРБЦИЯ ЖАРАЁНИ. АБСОРБЦИЯ ЖАРАЁНИНГ ҚИСҚАЧА ТАСНИФИ.


Абсорбция. Карбонат ангидрид ва аммиакнинг ош тузи эритмасига абсорбцияси қуйидаги кимёвий реакциялар бўйича содир бўлади:
NH3 + H2O ⇄ NH4OH + Q
2NH3 + CO2 + H2O ⇄ (NH4)2CO3 + Q
2NH3 + CO2 → NH2COONH4 + Q
Бу реакцияларнинг барчасида иссиқлик ажралиб чиқади. Шу сабабли абсорбция минораларида абсорбция даражасини ошириш учун намакобни совутиш назарда тутилади.
Бу ерда аммиак НСОз ионларини NН4НСОз хлор ионларини NН4С1 моддалар шаклида боғлайди:

NаСl +NН4НСОзNaНСОз+NН4Сl


Аммиак тайёр маҳсулотнинг таркибига кирмайди ва хлорид аммонийдан регенерация бўлганидан кейин қайта аммонийлаш жараёнига кайтарилади. Аммиакнинг асосий кисми (460 кг/т содага) дистилляция бўлимидан келади. Аммиакнинг қолган қисми (75 кг/т) карбонизация бўлими ва 4 кг/т барабанли ваккум - фильтр ҳавоси билан келади. Булар таркибида аммиакдан ташқари диоксид углерод ва сув буглари мавжуд. Масалан, дистилляция газлари билан 1 т содага 260 кг С02 ва 140 г сув буғлари келиб тушади, карбонизация газлари билан 70 кг С02 ва 40 кг сув буғлари келиб тушади.


Аммиак яхши эрийдиган газ, унинг абсорбция тезлиги юқори бўлиб, газли пленка диффузион қаршилиги билан аниқланади.
Диоксид углерод эса яхши эримайдиган газ, унинг абсорбция тезлиги кам бўлиб, суюқли пленка қаршилиги билан аниқланади. С02 гази ютилиши аммиак борлигида қайтар кимёвий реакция билан мураккаблашади. Бундан ташқари, аммиак борлигида С02 нинг мувозанатли босими камаяди.
Аммиак ва диоксид углеродлардан ташқари абсорбцияга сув буглари ҳам келиб тушади. Сув буғининг мувозанатли босимини А.Г.Белопольский тенгламаси бўйича аниқлаш мумкин:



Po-тоза сув устидаги сув бугларининг босими;


[NаС1], [NНз], [С02]-тегишли компонентларнинг концентрациялари.

Аммонийлаш натижасида сув буғларининг кўп қисми конденсатланади ва бунинг ҳисобига рассолнинг ҳажми 3-4% га ошади.


Бу, ўз навбатида, NаС1 концентрациясини камайишига олиб келади. NаС1 концентрациясини кўп камайтирмаслик ва абсорберга иссиклик юкламани камайтириш учун газлар абсорберга берилишдан олдин совутгичда (ХГДС) совутилади. Аммо лекин, температура 55°С дан кам бўлган ҳолда NНз, СO2 ва Н2О лар реакцияга киришиб, қаттиқ тузлар ҳосил қилишлари мумкин. Бу тузлар деворларга чўкиб, труба ва совутгичнинг тиқилиб қолишига олиб келиши мумкин.
Ишлаб чиқариш шароитида дистилляция жараёнини ўтказишда совутгичдан чиқаётган газнинг босими 93,1 кПа ташкил қилади. Демак, газнинг совутиш чегаравий температураси 520С ни ташкил этади. Ишлаб чиқариш шароитида технологик режим ўзгариши мумкин ва шунинг учун температура 55°С дан кам бўлмайди. Одатда 60°С температура ушланади. Карбонизация бўлими талабларига кўра аммонийлашган намокобдаги аммиакнинг концентрацияси белгиланади. Бу концентрация қуйидаги нисбатга жавоб бериши керак.

3 :NaCl=1,1-1,15


Агарда тозаланган намокобда NaС1 концентрацияси 106 н.д. ташкил этса, дистилляция газларининг сув буғлари конденсацияси ва суюқ фаза зичлиги камайиши ҳисобига бу концентрация аммонийлашган намокобда 88-90 н.д. камаяди. Демак NН3:NaС1=1,1-1,15 бўлган ҳолда аммонийлашган намокобда аммиакнинг концентрацияси 101-104 н.д. бўлиши керак. Ишлаб чиқариш шароитида ушбу концентрация 100-106 н.д. ташкил этади.


Карбонат ангидрид абсорбцияси бирин-кетин жойлашган иккита катта ва кичик абсорбция минораларида амалга оширилади. Катта минора ҳавони ювиш фильтрлари, абсорбция газларини ювувчи, газ совутгичи, биринчи абсорбер ва тиндиргичдан иборатдир. Кичик минора эса абсорбция газларини ювувчи, иккинчи абсорбер ва тиндиргичдан иборат бўлади. Бу жиҳозларда газларнинг суюқлик билан таъсирлашув жараёни амалга оширилади, унинг тезлиги қуйидаги тенглама билан ифодаланади:

Абсорбция жараёни юқори тезликда ўтишини таъминлаш учун фазалар орасидаги контакт юза F ни ошириш керак. Шунинг учун абсорбция бўлимида барботаж миноралари ўрнатилади. Улар тарелкадаги бир неча йирик қабариқлардан иборат бўлиб, қабариқларга битта катта қалпоқча ёки 7-14 та кичик барботаж қалпоқчалари жойлаштирилган бўлади (1-расм). Минора баландлиги бўйича жараённинг ҳаракатлантирувчи кучи ∆с бир текисда бўлишини таъминлаш мақсадида газлар ва суюқлик орасида қарама-қарши оқим юзага келтирилади. Тизим қаршилигини камайтириш учун абсорбция бўлими жиҳозлари вакуум остида ишлайди. Таркибида 80-85 г/л NH3 тутган абсорбциялашдан олинган аммиак-тузли намакоб совутилгандан сўнг карбонизацияга юборилади.

1-расм. Бир- ва кўп қалпоқчали тарелкаларнинг тузилиши ва ишлаш принципи.
Абсорбция бўлимидан чиқаётган газларнинг аммиакдан тозаланиши юқори даражада бўлиши лозим. Шунинг учун газлар тоза намокоб ёки минимал миққорда аммиакга эга бўлган намокоб билан тозаланади. Бундан ташқари абсорбция бўлимида 100-106 н.д. миқдорда аммиаки бор намокоб ҳосил бўлиши керак. Бунинг учун сув буғлари конденсатида NН3 ва CO2 газлар эриш натижасида ажралиб чиқаётган иссиқликни чиқариб ташланиши зарур.
Иссиқлик чиқариб ташлаш усулларига кўра бир нечта абсорбция булими техиологик схемалари мавжуд. Кўп ҳолларда факат суюқ фаза совутиш ёки ҳам суюқ ҳам газ фазаларини совутиш билан технологик схемалар қўлланилади.



Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish