Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

4,5 - 5,0 млн.
Кислород ташиш
Лейкоцитлар
Бор
5,0 - 8,0 минг
Х,имоя к,илиш
Тромбоцитлар
Йук,
2 0 0 -4 0 0 минг
К,онни ивитиш
Кон узлуксиз равишда одам организмининг кон яратувчи органлари 
булган суяк кумигида ишлаб чикарилиб туради. Кон ивиганда лахта х,осил 
килади ва х,ажми кичраяди, шу билан бирга оч сарик рангдаги тиник 
суюклик-кон зардоби ажралиб колади. Тоза конда сув 75-85 % ни, плазмада 
90-92 % ни, тоза конда оксил 16-21 % ни плазмада 7-9,2 % ни ташкил этади.
Коннинг в азиф ал ари. 
Коннинг таркибида гем оглобин булиб, у 
нормада эркаклар ва аёллар 100 дан ош ик бирликни ташкил этади. Агар 
шу бирлик камайиб кетса, камконлик х,олати содир булади.
Бемор куп кон йУкотганда ёки бош ка сабаб билан кони камайиб 
кетганда, кон ёки кон Урнини босувчи суюкликлар куйишга тугри келади.
Кон куйиш мух,им муолажа бУлиб, билимни, эх,тиёткорлик х,амда 
х,ушёрликни талаб этади.
Кон куйиш деб донор конини рецепиентнинг кон Узанига юборишга 
айтилади. Кон куйиш 2 хил усулда: бевосита, яъни тугр и д а н-тугр и
беморга куйилади (камдан-кам х,олларда кУлланилади) ва билвосита - 
бемордан, яъни донордан конни олиб, кейин бем орга (рецепиент) 
куйилади. Кон куйиш биринчи марта 1492 йилда амалга оширилган. Аммо 
кон гуру)фари тУгрисида маълумот булмагани ва кон куйиш техникасидаги 
катор камчиликлар туфайли бемор халок булган. 1666 йилда инглиз олими 
Лоуер хайвонларга кон куйиб кУришни ишлаб чиккан. 1667 йилда Делил 
ва Эмирец номли врачлар кУзичокнинг конини огир бем орга куйиб, 
муваффакиятга эришганлар. Аммо бундан кейинги тажрибалар катор 
муваффакиятсизликларга олиб келган.
1820 йилда англиялик Бландель инсондан инсонга кон куйиб, яхши 
натижага эриш ган. Кон куйишдаги муваффакиятлар 1901-1907 йилда 
амалга оширилган. 1926 йилда Москвада кон куйиш маркази ташкил 
этилган. 1901-1907 йилда Ландеш тейнер ва Янский инсонда 1,11,111 гурух 
Конлар мавжудлигини аниклашган ва бир оз утиб, Янскийга IV гурух 
хам маълум булди. 1921 йилда кон гурухлари халкаро классификацияга 
эга булади. Чунки ю кори д аги кам чиликлар асосид а агглю тин ация 
реакцияси (кон зард оби билан эритр о ц и тн ин г ёпиш иб, елимланиб 
колиш и) ётар эди. Кон куйиш учун кон гурухларини аниклаш шарт. 
Инсонлар кон гурухига караб 4 га булинади.
Конни гурухларга булиш асосини одам эритроцитларида А ва В 
аглю тиногенлар, кон зардобиди эса альфа ва бетта аглю тининлар 
борл иги таш кил этади. А гл ю тиногенл а р ва аглю тининлар б о р ёки 
йУклигига караб коннинг кайси гурухга мансублиги аникланади.
108


Одамда агглютиногенлар ва аглютининяар бир
1
/!кмасининг 4 гурух,и 
учрайди. Бу к,онуннинг х,ам 4 гурух,и мавжудлигини билдиради.
1-гурух,-0 (1) яъни эритроцитларда аглютиногенлар йук,, зардобида 
эса иккала агглютиноген альфа ва бетта бор.
2-гурух;-А (II) э р и тр о ц и тл а р д а а гл ю ти н о ге н А, з а р д о б и д а эса 
агглютинин бор.
3-гурух,-В (III) эр и тр о ц и тл а р д а а ггл ю ти н о ге н В, за р д о б и д а эса 
аглютинин альфа бор.
4-гурух,-АВ (IV) эритроцитларида агглютиноген А,В бор, зардобида 
эса агглютинин йук;.
А ггл ю ти н о ге н А а ггл ю ти н и н альфа билан, ёки а ггл ю ти н о ге н В 
агглютинин бетага дуч келганда пробиркага агглютинация (ёпишиш) 
реакцияси пайдо булади. Тирик организмда эса куйиладиган к,он (донор 
к,они) э р и т р о ц и т л а р и н и н г ге м о л и з и руй б е р а д и . Гурух,и т у гр и
келмайдиган к,онни к,уйиш огир асоратларга олиб келади. Шунга кура к,он 
к,уйиш бошланишидан олдин беморнинг к,он гурух,ини ва куйиладиган к,он 
гурух,ини аник,лаб олиш шарт.
Кон гурух,ини аник,лашнинг икки хил методи мавжуд булиб, биринчиси 
стандарт зардоблар ёрдамида буладиган тугри реакциядир, Иккинчиси 
стандарт эритроцитлар ёрдамида буладиган тескари реакциядир.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish