Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

8 - р аем . 
Х а н та л куйиш.
Ханталлар устига курук хантал кукуни ёпиштирилган улчами 12x18 см.га 
тенг булган к,огоз булаги булиб, улар фабрикада тайёрланади. Хантални уй 
шароитида х,ам тайёрлаш мумкин. Бунинг учун 1 ош к,ошик, хантал кукуни 
олинади, унга 1 ош к,ошик, бугдой уни кушилади ва аста-секин илик, сув 
билан бутка х,олига келгунча аралаштирилади. Хосил булган бутк,аси 30 
дак;ик,ага тиндириб к,уйилади, сунгра 2 кават дока устига буткадан 0,5 см 
калинликда суртилади ва устига яна бир кават дока ёки ок когоз ёпилади.
Ханталларни КУРУК ва коронги жойда саклаш керак. Уни ишлатишдан 
олдин яроклилиги текшириб курилади. Янги ханталдан уткир ханталнинг 
х,иди келади ва у когоздан уваланиб кетмайди. Хантални тананинг х,амма 
тизими сорасига куйиш мумкин.
Тери касалликлари, крн о!длши, упка сили, упка раки, аллергик
х,олатларда ханталларни куллаш мумкин эмас.
Беморнинг хантал куйиладиган сох,асидаги тери куздан кечирилади. Терида 
тошмалар, тирналган жойлар, яралар булмаслиги керак.
У я ы т я п н м
1ЛП1ЛК
Г \ / П П Я 1-|ЯЬ/|ПЯЙ 
к -е 'Й И Н Ш / Ш к -М Т И П Я Л И
П У М Г П Я Т Я Н Я Н М Н Г


__
керакЛи сорасигахантал томони билан куйилади (8-расм). У с т и д а н - и к, 
билан ёпилади. 10-15 дакика утгач хантал олинади. Хантал куйилгаи сора 
териси илик сув билан намланган юмшок мато билан ювилиб, КУРУК 
килиб артилади. Бемор кийинтирилиб, иссик ураб-чирмаб куйилади. 
Ханталларни хар куни эмас, кун оша куйиш мумкин.
Б А Н К А Л А Р
Банкалар врач томонидан тайинланадиган даво муолажаларидан бири 
хисобланади. Улар яллигланиш ходисаларининг сурилиши, огрикнинг 
камайишига ёрдам беради. Банкалар четлари силлик, туби юмалок 
колбачасимон шиша стаканчалардир.
Кукрак 
каф аси 
о р га н л а р и д а ги
я л л и г л а н и ш ж а р а ё н ла р и , 
Ковургалараро невралгиялар, р а ди к ули тла р , уткир ва сурункали 
миозитларларда тавсия этилади.
М онеликпар. ^пкадан кон окиши, упка сили, кукрак кафаси усмалари, 
тери касалликлари, аллергик холатлар, эпилепсия.
Одатда банкалар бемор ётган холат да 10 тадан 20 тагача куйилади. 
Ишлатишдан олдин уларни илик сув билан яхшилаб ювилади, кУРУК килиб 
артилади. Сунгра банкалар куйиладиган соха куздан кечирилади.
Купинча банкаларни кукрак кафасининг орка томонига, оркага, белга 
куйилади. Банка куйиладиган сохатерисини жун босган булса, у кириб 
ташланади ва яхшилаб ювилади, вазелин суртилади. Бунда банкалар 
те р и га зич ё п и ла д и ва тери куйиб колм айди. М етал стерж енга 
яхш илаб пахта ур а ла ди ва у с п и р тга б о ти р и л а д и . Сую кликнинг 
ортикчаси пахта тампондан силкитибтуш ирилади. Шундан кейин метал 
стер ж енга у р а лга н пахта ё к и ла ди . Банкани бем орни та н а си га
якинлаштириб, ёниб турган тампонни 2-3 секундга банка ичига тикиб, 
унинг хавоси чикарилади. З удлик билан керакли сохага куйилади.
Банка ичида вакуум хосил булганли ги сабабли, унинг таги да ги 
тери 1 -3 см баландликкача то р ти ла д и ва тиник 
К Унги р
тусга киради. 
Банкалар т е р и д а 15-20 дакикагача тури ш и керак. Б е лги ла н га н
м у д д а т у тга н д а н кейин, банка о л и н а д и . Б ун и н г учун банкани 
эхтиётлик билан бир оз четга буриб, иккинчи кул бармоклари билан 
банка четидаги тер и б о си лади . Банка ичига хаво кириши билан 
о с о н ли к ч а т е р и д а н а ж р а ла д и . Банка о л и н га н д а н кейин те р и
артила ди, беморни иссик килиб ураб ёткизиб куйилади. Банкалар 
кун оша ёки хар уч кунда бир марта куйилади.
Банкалар и ш ла ти лга н да н кейин яхш илаб а р ти ла д и ва махсус 
яшикчаларга териб кУйилади. Бошка керакли жихозлар хам шу яшикда 
сакланади.
К О М П Р Е С С Л А Р
К о м п р е ссла р -я лли гла н и ш ж араёнларининг сур и ли ш и га ёрдам 
берадиган, огрикни камайтирадиган ва кон кетишини тухтатадиган 
даволовчи ва чалгитувчи воситадир.
14


Компресслар иситувчи ва совитувчи компрессларга булинади.
Иситувчи компресс теридаги ва чукур жойлашган к;он томирларнинг 
узок, вацтгача кенгайиб туриши х,исобига, шу со)^адаги яллигланиш
жараёнини сурилишига ва огрикнинг камайишига ёрдам беради.
Иситувчи ком прессларни тери касалликларида, дер м а ти тла р , 
пиодермия, чипк,он каби касалликларида к^йиш мумкин эмас. Иситувчи 
компрессларни тананинг исталган соз^асига к^йиш мумкин. Компресснинг 
к^ллаш муддати 6-12 соат, у эрталаб ва кечкурун алмаштирилади (9-расм).
Компресслар учун сув, кучсиз сирка эритмаси (0,5 л сувга 1 ош к,ошик,), 
арок;, спирт, одеколон кабиларни ишлатиш мумкин.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish