кисман ёки бутунлай йУколади. Иккала томонда харакат фалажланиши
кузатилади (тетраплегия). Рефлекслар йуколади. Пешоб. ич келиши
ёмонлашади, тукима трофикаси бузилади, натижада яра-чакалар пайдо
булади. Клиник белгилари 1-1.5 ой давом этади.
Д ав о си .
Консерватив даволанади (жаррохлик муолажаларисиз).
Узок осойиш талик ва режим яхши ёрдам беради. Урин-кУрпа х,олати.
Умуртка поронаси синиб, ичида нерв толалари кисилса ёки умуртка
п о р о н а с и н и н г
д и с к л а р и
с и л ж и с а ,
ж а р р о х ,л и к
о п е р а ц и я с и
(лам иноэктом ия), яъни бир нечта ум уртка ораси ж а ррох/
1
и к усули
билан очилади. Агар орка мия кундалангига узилса, хеч нарса ёрдам
бермайди, бемор инфекциядан Улади.
К У К Р А К КА Ф А С И Т И З И М И Н И Н Г
Ё П И К Ш И К А С Т Л А Н И Ш И
К украк
каф аси тизим ид а Упка, ю рак, й ир и к кон то м ир (аорта),
б рон хл ар ва пл евра буш лири м авж уд бул иб, ку кр а к ка ф а си н и н г
чайкалиши кам учрайди. Кукрак кафасининг чайкалишига портлаш ва
хэво тулкинлари сабаб булади. Касалликнинг енгил кечишида бу органнинг
эластиклиги катта ах,амиятга зга.
Клиникаси.
Травматик
шокка якин булганлиги учун, ташхис кУйиш
ки й и н б ул а д и .
К у к р а к
ка ф а си
о р га н л а р и н и н г ч а й ка л и ш и д а
(шикастлангандан сунг) беморнинг юрак фаолияти сусаяди. х,ансираш,
кукариш, совук тер босиш, баъзан х,ушдан кетиш кузатилади.
Бирламчи
юрак тухташи юз берса, уринда ётиш, осойишталик тавсия этилади, шокка
карши чора-тадбирлар, оксигенотерапия (кислород бериш) кУлланилади.
Кукрак кафасининг урилиши ёки кисилиши,
ковургалар синиши, уша
ж о йд аги кон то м и рл ари ни нг хамда плевра ва упка б утунл и ги ни нг
бузилиши билан кечади. Юрак камрок шикастланади. Бу пневмотораксга,
гемотораксга ва змфиземага олиб келиши мумкин.
Пневмоторакс
деб упка йиртилганда хавонинг плевра бушлирига
тупланишига айтилади. Плевра бушлирида тупланган хаво упкани ва
кукс оралирини (медиастенияни)
с о р
томонга силжитади.
Пневмоторакс
купинча бир томонлама булиб, ковурра синири упка ёки плаеврани
тешишдан юзага келади. Баъзан упка касалликларида хам (киста, упка
С И Л И )
упка ёрилиши мумкин. Пневмоторакснинг очик, ё п ик ва клапанли
турлари мавжуд.
Плевра бушлирида йирилган хаво кукрак деворининг жарохати ёки
йирик
бронх оркали атмосфера хавоси билан туташган булса, очик пневмотаракс
дейилади. Плевра бушлирида тупланган хаво атмосфера xaeiocn билан
туташмаса, (стерил) ёпик пневмоторакс дейилади.
Упканинг парчаланиб урилиш и клапанли пневмоторакс дейилади.
Клапанли пневматоракс хаво нафас олаётганда плеврага киради-ю,
Кайтиб
чикиш га улгурм айди, чунки ж а рохатдаги бир парча тУкима
(лоскут) клапан вазифасини утаб, унга йул кУймайди.
Do'stlaringiz bilan baham: