Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

Куйиш касаллиги. 
Бемор танасининг 15% дан купрок кисми куйганда 
куйиш касаллиги келиб чикади. Тана 100% куйса, критик холат содир 
булиб, даволаш наф бермайди. Критик холат I даражали куйишда 100%,
2-3 даражали куйиш да 30% холларда руй беради ва купрок нафас 
йуллари зарарланади.
К ]^иш касаллиги 
тУрт боскичда кечади: куйиш шоки, уткир токсемия 
(коннинг захарланиши), септикотоксемия ёки сепсис ва реконвалесценция 
(тикланиш). Куйиш шоки куйиш пайтидан бошланиб, 1-2 сутка давом этиши 
мумкин. Нерв рецепторлари куп куйганлигидан эректил фаза кучли кечади
124


па улимга >^ам олиб келиши мумкин, Агар бемор эректил фазада улмай 
КОлса, 
бир неча соатдан кейин нохуш булиб, атрофга бефарк холда клиник 
тиришиш ва делерий (белая горячка) юзага келади. Шокда бемор улиб 
колмаса, токсемия боск,ичига утади. Бу боск,ич 2-3 кундан кеййн кучаяди ва
1-2 хафта давом этади. Беморда иситма кутарилади, бех,оллик ошади, тери 
рангсизланиб, боши огрийди, кунгил айниш, кайт килиш, иштaxiacизлик, 
пешобда оксил ва кон пайдо булади, чунки паренхиматоз органлар 
шикастланган булади, диурез пасаяди.
Септик боскич куйиш нинг 2-3-хаф тасида ривожланади, касаллик 
инфекция билан кечади. Юкори харорат, калтираш, умумий холсизлик, 
тузалаётган кора кутир тагида йиринг тупланади. Яра-чакалар вужудга 
келади, абцесс, флегмоналар пайдо булади. Агар касаллик яхши кечса, 
реконвалесценция боскичига ^ а д и . Беморнинг ахволи яхшилана боради, 
иситма пасаяди, иштаха очилади, ж арохатнинг йиринглаш и тугаб, 
грануляция (битиш) кучаяди.
Куйиш д а биринчи ёр д ам . 
Зарарланганни ёнгиндан олиб чикиш, 
ёнаётган сохани учириш. Кийимни тез учириш учун ёнаётган одамни 
калин мато (латта) ёки чойш абга уралади. Куяётган кийимни кесиб 
(йиртиб) олиш. Дастлабки 20 дакика мобайнида куйган сохалар совук 
сув билан чайилади ёки ботириб турилади. Бу огрикни камайтйрайи, 
шокнинг олдини олади. Кейин куйган жой спирт билан артилади. О грик 
колдирувчи дорилар, апъликация учун сую к анестетиклар, аэрозоллар 
(аэрозол-новокаин, диоксидин) ва хоказолар кулланилади.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish