Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


-М уш а к ла р ор асига инъекция км)линадиган с о к ^ а р



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

^-М уш а к ла р ор асига инъекция км)линадиган с о к ^ а р :
2-дум б а сохрсига иньекция к утиш сох^сини аникраш.
20


__йлало
Мушак орасига инъекцияларни тананинг маълум жойларида мускул 
тук,имаси к,авати анчагина к,алин сох,ада йирик кон томирлар ва нерв 
^заклари утаДигйн жойдан узок,рокда, масалан, думба, корин ва сон 
сох,аларинйЙГ мускулларига килинади (13-расм).
М ускул брйсига иньекциялар килиш учун узунлиги 8 -1 0 см ва 
диаметри Ь ,8 -1 ,5 мм булган игна сигими 5 -1 0 мл га тенг булган 
шприцлардан фойдаланилади.
Думба со)(,йся мускул орасига инъекция килиш учун кулай жой 
лисобланади, лекин бу ердан куймич нерви ва йирик кон томирлар 
Утади. Шунинг учун инъекциялар учун думбанинг юк,ори ташки кисмида 
килинади.
Аксари мускул орасига антибиотиклар, зардоблар ва бошкалар 
ю борилади, Антибиотиклар махсус ф лаконларда кристал порошок 
куринишида чикарилади, Ишлатишдан олдин уни натрий хлориднинг 
изотоник эритмасида ёки 0,5% ли новокаин эритмасида эритилади.
Антибиотикларни эритиш тартиби куйидагича; стер ил шприцга 
антибиотик (пенициллин) микдоридаги 0,5 % ли новокаин эритмаси 
олинади. У таъсир бирликларида (Т Б ) дозаланади, яьни 100000 ТБ
га 1 мл эритувчи, 500000 ТБ га 5 мл ва хоказо эритувчи олиш мумкин. 
Ф лакон копкогидаги спиртга хУлланган стерил дока шарча билан 
артилади. СУнгра стерил пинцет билан флакон копкогидаги гардишча 
олинади ва очилган резина тикин яна бир марта артиб олинади. 
Эритувчи (0 ,5 % ли новокаин) эритмаси тулдирилган шприц игнаси 
б и ла н ф ла кон тикини т е ш и л а д и . Эритм а а с та -с е к и н ф ла к о нга
киритилади, антибиотиклар (пенициллин) эрийди. Кейин флакондаги 
сую клик сУр иб о ли н а д и . А н тиби оти кни иситиш мумкин эмас, у 
эритилган холда бир суткагача саклаш мумкин. Йод антибиотикларни 
парчалайди. Шунинг учун флакон тикини ёки иньекция цилинадиган 
соха йод билан артилмайди.
М уш а к ла р о р а с и га инъекция килиш те х н и к а си к уй и да ги ч а ; 
шприцлар тиббиёт хамшираси кУли ва иньекцйя килинадиган соха 
териси асептиканинг умумий коидаларига асосан тайерланади.
Ти б б и ё т хамшираси кулини илик сувда совунлаб ювади. КУлини 
сочикка артмай туриб, к^лини сп и р т билан артади. Шп|эицни очади 
ва унга керакли м и кдо рда д о р и т у л д и р и л а д и . С ун гр а с п и р тга
ХУлланган с т е р и л пахта б ула к ч а си б и ла н б е м о р нинг иньекция 
килинадиган сохаси а рти ла ди . Д ори дум ба сохасига ю борилганда, 
бемор корни билан ёки ёнбош холатда ётади.
Шприц куйидагича уш ланади: 2 бармок поршенни, учИнчи бармок 
игна муфтасини тутиб туради. Думбани хаёлан турт кисмга булиб, 
ташки квадрати та н ла б о ли н а д и . Ш приц бем орга нисбатан тик 
холатда уш ланиб да ди л харакатлар билан игнани тери бурмасйнинг 
Уртасига 7 -8 см ичкарига киритилади. Игна муфтаси устидан 2 см 
!<;олдирилади, чунки игна купинча шу жойдан синади. Шундан кейин 
поршенни тортиб курилади.
21


Поршенни босиб эритмани аста -се ки н юборади. Игна санчилгач, 
ж о й и д а ги т е р и а тр о ф и н и чап 
б и л а н т о р т и л а д и . И г н а н и
чакконлик б и лан чик;арилади, те р и га с п и р тга х,9лланган с те р и л
пахта тампон б о си лади .

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish