Збекистон республикаси олий ва р та махсус таъ лим вазирлиги


А С ТМ А Х УР УЖ И Д А БИРИНЧИ ТИ ББ И Й ЁРДАМ



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/129
Sana06.06.2022
Hajmi5,17 Mb.
#640671
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   129
Bog'liq
Tibbiy bilim asoslari A.Abilpayziyev 2012 (1)

А С ТМ А Х УР УЖ И Д А БИРИНЧИ ТИ ББ И Й ЁРДАМ
Хуружтугиб колган пайтда кроват ёки диванда касалга энг к,улай вазиятни 
эгаллаши учун ёрдам берилади, беморни к,исиб турган кийимлари ечилади, 
тинчлантирилади. Тезда хона деразалари очилиб, хонага тоза х,аво кириши 
таъминланади. Дархол беморнинг ичиб юрган дорисидан ичирилади, кукрак 
Кафасининг ён юзалари ва оёкларига горчичниклар куйиб к,уйиш керак. 
Беморнинг териси остига 0,1 % л и 1,0 мл атропин, 10 мл 2,4 % ли эуфиллин 
эритмаси 10,0-40 % ли глюкоза ёки 0,9 % ли натрий хлорид эритмаси 
билан кушиб юборилади. Беморни тинчлантириш учун валериана, бром 
препаратлари буюрилади. Мутахассис врачга мурожаат к,илинади.
ЮРАК - КОН ТО М И Р Л А Р ТИ З И М И К АСАЛЛИ КЛАРИ
Юрак-к,он том ирлар тизими касалликларига 
юрак пороглари 
(нуксонлари), эндокардит, миокардит, перикардит, юракнинг ишемик 
к а саллик ла ри (стено ка рди я, миокард инф аркти, а те р о ск ле р о з), 
гипертония каби касалликлар киради.
Юрак пороглари (нук.сонлари). 
Бунда юрак тузилишида (14-расм) 
анатомик узгаришлар булиб, унинг иши бузилади.
Юрак нук,сони турма ёки орттирилган булиши мумкин. Юрак турма 
нуксонларининг келиб чи^иши хилма-хил ва мураккабдир. Уларнинг 
келиб чик,ишида ирсий омиллар х,ам сабабчи булади.
Бу нуксонлар, х,омиладор аёл купинча камк,онлик ва бошк,а кислород 
етишмовчилиги билан кечувчи касалликка чалинганда, к,изилча, грипп 
каби ЮК.УМЛИ х а ста ли к ла р би лан орриганда (х,ом иладорликнинг 
дастлабки 3 ойида), шунингдек, нурлар (рентген ва бошк,алар), кимёвий 
моддалар (бензол, бензин, алкоголлар таъсиридан х,ам пайдо булади.
Пд«1Т*си
4 1  _
^
14-расм. Ю р а к н и н г тузи ли ш и .
25
Ч*П


^пка артериясинингторлиги, юрак булмачалари йрасидйгитухумсимон(овал) 
тешикчаникг очик^иги, унг фринча деворларининг кейгайишй (гипертрофияси). 
Фалло учлиги, аортанинг одатдагидан унгрокда бошланиши, Фалло туртлиги 
(тетрада) юракнинг тугма нук,сонларига киради.
Юракнинг орттирилган порогларига икки табак,али (митрал) к;опк,ок, 
етишмовчилиги, чап булмача ва коринча оралигидаги тешикчанинг 
торайиши, аорта к;опк;оги efишlVIOвчилиги, аорта тешигининг торайиши
уч табак;али коп^ок; етишмовчилиги киради.
^ Т К И Р С Е П Т И К Э Н Д О К А Р Д И Т
Уткир 
се птик э н д о к а р д и т - бу огир касалликдир: унга асосан бирдан 
авж олиб борадиган сепсис-яллигланиш учогидан к;онга тухтовсиз ёки 
дам-бадам микроорганизмлар тушиб туришига боглик, патологик жараён 
сабаб булади (масалан; суяк тук,имасининг йирингли яллигланиш и- 
остеомиелитда. Шунингдек, бошк,а орган ва тук,ималардаги сурункали 
йирингли процесслар вактида).
У т к и р с е п т и к э н д о к а р д и т с и м п то а ла ти к а с м , аввало, бутун 
организмнинг огир касаллиги - сепсис борлигига боглик; булади. Одам 
жуда бушашиб аъзои бадани «сувга тушиб» терлайди, к;алтирайди, тана 
х,арорати гектиктипда кутарилиб кетади, кундузги, эрталабки, кечк,урунги 
х,арорат уртасида катта фарк; булади. Аксари уткир нефрит пайдо булади, 
талок; катталашиб кетади. ^ткир септик эндокардит жуда шиддат билан 
утади. 

вактида даво килинмайдиган булса, 2-3 х,афтадан кейин ах,вол 
огирлашиб бемор улиб к,олиши мумкин.
М И О К А Р Д И Т
М иокардит 
деб, миокарднинг яллигланишига айтилади. Миокардит 
уткир ва сурункали булади. Хар к,андай уткир юкумли касаллик у ёки бу 
даражада миокардга таъсир килад,и. Миокардитда беморнинг асосий 
шикояти юрак сох^асидаги ёк,имсиз сезгилар, баъзан санчикли, бир мунча 
доимий огрик, юрак уришининг тезлашуви, жисмоний х,аракат килганда 
нафас кисиши х,исобланади. ^ткир миокардитда бу шикоятлар кучлирок 
юзага чикади ва бирор инфекциядан кейин тез орада пайдо булади.
Уткир миокардитда 
х,ам, сурункали миокардитда х,ам юрак чегаралари 
чап томонга бирмунча кенгайган булиши мумкин. Юрак тонлари бугиклашган, 
баъзан оз-моз систолик шовк,ин кузатилади, Уткир миокардитда тана х,арорати 
кутарилади, кон текширилганда ЭЧТ (эритроцитларнинг чукиш тезлиги) 
ошганлиги, лейкоцитоз кайд килинади,
Сурункали 
кяиокардитда бундай узгаришлар булмаслиги мумкин. 
Бемор касалхонада ёткизиб даволанади. Касалликнинг дастлабки 
к ун ла р и д а у р и н д а ётиш реж им ига к а тти к риоя ки лиш и ш арт, 
Инфекцияларнинг олдини олиш, организмни чиниктириш, жисмоний 
тарбия машкларини бажариш, мех,нат ва турмушнинг тугри режимига 
риоя килиш, шунингдек, беморни уз вактида касалхонага жойлаштириш 
ва юкумли касалликларга карши фаол даво килишдан иборат.

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish