Ўзбекистон Республикаси Олий ва махсус ўрта таълим вазирлиги олий ўқув юртларининг талабалари учун дарслик сифатида тавсия этган



Download 8,53 Mb.
bet146/155
Sana09.04.2022
Hajmi8,53 Mb.
#540075
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   155
Bog'liq
01. kirish

VII БОБ
1-§. Доривор моддалар.
Физиологик актив моддалар группасига доривор препаратлар ҳам киради. Турли қайнатмалар, настойкалар ва экстрактлар жуда қадим замонларда ҳам касалликларни даволаш ҳамда олдини олиш учун ишлатилар эди. Халқ қўллаб келаётгаи бу дори-дармонлар ҳали ҳам ўз аҳамиятини йўқотгани йўқ. Доридармонларнинг ҳозирги ассортиментида бу препаратлар 25—30 процентни ташкил этади, аммо йил сайин уларнинг улуши, синтетик дори моддалар ишлаб чпкариш тез ривожланаётганлиги учун камайиб бормоқда.
Кейинги ўн йилликдаги кашфётлар натижасида биологияда, медицина фанида ва амалда ҳозирги замон кимёсининг ютуқларидан тобора кенг фойдаланилмоқда ва янгидан-янги синтетик доривор моддалар олишмоқда.
Доривор-бирикмаларнинг кимёвий тузилиши мураккаб, аммо кўпинча, улар оддий моддалардан, шу жумладан нефть — газ хом ашёси таркибига кирувчи моддалардан бир катор кетма-кет борадиган процесслар орқали олинади.
Дори-дармон воситаларининг ягона принцип асосида тузилган умумий классификацияси йўқ. Одатда, доривор моддалар организмга танлаб таъсир этиш хусусиятига наркотик, ухлатадиган, сийдик ҳайдайдиган ва бошқалар) даволашда ишлатилишига ва бошқа хоссаларига кўра группаларга бўлинади.
Усимликлардан олинадиган доривор моддалар жумласига алколоидлар киради; микробларга қарши ишлатиладиган дори моддаларга эса антибиотиклар киради. Биз ана шу моддаларни қисқача кўриб чиқамиз.
Алкалоидлар (арабча аlсаli ишқор ва грекча lidos—тур) асос хоссасига эга бўлган, ўсимликлардан олинаднган азотли органик бирикмалардир. Улар кислоталар билан бирикиб туз ҳосил қила олади. Қўпчилик алкалоидлар организмга кучли физиологик таъсир кўрсатиш хусусиятига эга. Шу билан бирга уларнинг катта дозалари одатда, заҳар, кичик дозаларда эса қимматли дори модда ҳисобланади.
1806 йилда асосий алкалоид опиум — морфин ажратиб олингаи (морфин 1952 йилда синтез қилинган), сўнгра стрихнин ва бруцин, хин дарахти илдизидан — хинин ва цинхонин ҳамда бошқа алкалоидлар топилди. Ҳозирги вақтда бу синф моддаларининг мингдан ортиғи маълум.
А. П. Орехов ва унинг мактаби (Г. П. Меньшиков, С. Ю. Юнусов.Л.М. Уткин, А. Д. Кузовков, Р, А. Кановалова) алколоидларни ўрганиш ва ажратиб олиш бўйича СССРни жаҳонда биринчи ўринга олиб чиқдилар. Медицинада бир неча ўнлаб алколоидлар қўлланилмоқда.
Кўпроқ маълум бўлган алкалоидлардан баъзиларни кўриб чиқамиз. Никотин тамаки баргида кучсиз органик кислоталарнинг (лимон ва олма кислоталарнинг) тузлари ҳолида (0,3—6%) бўлади. Унинг молекуласи пиридин ва азоти метинланган пирролидин ядросидан таркиб топган. Никотиннинг формуласи:

Никотин —рангсиз, мойсимон, аччиқ таъмли суюқлик; 247°С ҳароратда қайнайди. Сув ва органик эритувчиларда яхши эрийди, ҳавода осон оксидланиб жигарранг тусга киради. Никотин нерв системасига таъсир этувчи кучли заҳар; унинг 0,01—0,04 грамми кишини ўлдиради; у зарарланмаган тери ва шилиқ пардалар орқали осон сўрилади.Кучли инсектицид таъсирга эга. Никотиннинг сульфат-кислота тузи-никотин сульфат қишлоқ хўжалигида зараркунанда- ларга ва ўсимликларнинг касалликларига қарши курашишда иш- латилади.
Хинин С20Н27О2N2—хин дарахтининг пўстлоғида буладиган алкалоид.
У хинолиннинг хосиласи бўлиб, қуйидагича тузилган:

Хинин—аччиқ таъмли оқ кристалл кукун, 177 0С ҳароратда суюқланади; сувда ёмон, спиртда, эфирда ва хлороформда яхши эрийди. Медицинада безгакни даволашда, иссиқ қолдирувчи восита сифатида ишлатилади.
Морфин — афъюннинг асосий алколоидидир. У етилмаган кўкнори шарбатида мекон кислота, сут кислота ва сульфат кислота тузлари кўринишида бўлади (3 дан 23% гача). Морфин-нинг эмпирик формуласи С17Н19О3 N • Н2О. Структура формуласи:

Морфин рангснз, майда ромбик ёки игнасимон формадаги кристаллар, сувда ва органик эритувчиларда ёмон, ўювчи ишқор эритмаларида яхши эрийди. 25°С да парчаланиш билан суюқла-нади. Унинг катта дозаси кучл заҳар, кам миқдордагиси эса медицинада оғриқ қолдирувчи ва ухлатувчи восита сифатида ишлатилади,
Кофеин С8Н10 N 4 О2 чой баргида ва кафе дарахтининг уруғларида бўлади.
Кофеиннинг структура формуласи:

У аччиқ таъмли ҳидсиз оқ кристаллдир. 234—235°С ҳароратда суюқланади. Кофеин сувда яхши, эфирда, бензолда, олтингугурт сульфидда ва петролей эфирда ёмон эрийди. Медицинада қўзғатувчи восита сифатида ишлатилади.

Download 8,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   142   143   144   145   146   147   148   149   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish