Ўзбекистон республикаси олий


 Тилшуносликнинг грамматик даври



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/141
Sana24.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#193439
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   141
Bog'liq
умумий тилшунослик (2013)

 
2. Тилшуносликнинг грамматик даври 
 
Тилшуносликнинг грамматик даври қадимги юнон тилшунослигида 
Искандария даври деб юритилади. Миср давлатининг маркази бўлган 
Искандария македониялик Искандар номи билан боғлиқ эди. У босиб олган 
Шарқ мамлакатларида юнон тили, маданияти, фалсафасининг таъсири 
натижасида юнон маданияти Шарқ маданияти билан қўшилиб кетиб, 
аралаш маданият 

эллинизм юзага келади. 
Искандария эллинизм маданиятининг йирик марказларидан бири ҳисо-
бланган. Умуман, бизнинг эрамизгача бўлган III асрдан бошлаб, бирорта
шаҳар: на Афина, на Рим юксак маданият намунаси ва илмий марказ бўлган 
Искандария шаҳри билан тенглашолмас, рақобат қилолмас эди. 
Хуллас, юнон тилшунослиги, айниқса, эллинизм даврида – юнон - шарқ 
даврида (бизнинг эрамизгача бўлган 334

31 й) тараққий қилди, ривожланди. 
Александрия грамматика мактабининг энг йирик вакиллари Зенодот, Ари-
старх, Дионисий, Аполлоний Дискол ва бошқалардир. 
Зенодот (тахминан бизнинг эрамизгача бўлган 250й). Зенодот 800.000 дан
ортиқ қўлёзма манбаларга эга бўлган машҳур Искандария кутубхонасининг 
биринчи раҳбаридир. У ва бошқа юнон филологлари Гомер, Эсхил, Софокл 
ва бошқаларнинг асарлари устида фаол тадқиқот ишларини олиб бордилар. 
Улар ушбу асарларнинг луғат таркиби ва грамматикасига оид шарҳлар устида 
меҳнат қилдилар. Зенодот артикльни, олмошларни фарқлади. 
Аристарх (бизнинг эрамизгача бўлган 215

143 й). Искандария 
мактабининг энг машҳур ва етакчи олими самофракиялик Аристарх узоқ 
йиллар давомида Искандария кутубхонасини бошқарди. У ўзининг 40 га яқин 
шогирдлари билан илмий-тадқиқот ишларини олиб борди. Улар Гомер 
ижодини мукаммал ўрганиб, унинг асарларининг текшириб чиқилган тўлиқ 
матнини яратишди. 


21 
Аристарх сўз туркуми ҳақидаги таълимотни мукаммал ишлаб чиқди ва 
саккизта сўз туркумини ажратди. Булар: от, феъл, сифатдош, артикль ёки 
кўрсаткич, олмош, олд кўмакчи, равиш ва боғловчи. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish