Ўзбекистон республикаси олий


Араб тилшунослигида, айниқса, қайси соҳага катта ўрин



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/141
Sana24.02.2022
Hajmi1,7 Mb.
#193439
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   141
Bog'liq
умумий тилшунослик (2013)

35. Араб тилшунослигида, айниқса, қайси соҳага катта ўрин 
ажратилган
а) фонетикага; 
б) морфологияга; 
в) лексикографияга;
г) синтаксисга; 
д) лексикологияга. 
36. Халил ал - Фароҳидийнинг биринчи араб тили луғати қандай 
номланади
а) «Ал - китоб»;
б) «Китобул авомил»; 
в) «Тўлқинлар тошқини»; 
г) «Китобул айн»;
д) “Синтаксис ҳақида”. 
37. Ферузободийнинг 60 томлик луғати қандай номланади? 
а) «Ал - китоб»;
б) «Китобул авомил»; 
в) «Тўлқинлар тошқини»; 
г) «Қомус»;
д) “Санглоҳ”.
38. Сағанийнинг 20 томлик луғати қандай номланади
а) «Ал - китоб»;
б) «Санглоҳ»; 
в) «Тўлқинлар тошқини»;
г) “Риторика”; 
д) «Араб тили».
39. Араб лексикографиясида луғатлар мазмунан нечта турга 
бўлинган
а) беш турга


265 
б) саккиз турга; 
в) етти турга; 
г) олти турга
д) уч турга. 
40. Араб тилшунослигида сўз ўзаги, асосан, нечта ундошдан ташкил 
топади
а) олти ундошдан
б) уч ундошдан;
в) тўрт ундошдан; 
г) икки ундошдан; 
д) беш ундошдан. 
41. Араб тилшунослигида сўз туркумлари нечта
а) тўртта; 
б) учта;
в) бешта; 
г) иккита; 
д) саккизта. 
42. Наҳв термини араб тилшунослигининг қайси соҳасини 
англатади
а) морфологияни; 
б) синтаксисни;
в) фонетикани; 
г) лексикологияни
д) топонимикани. 
43.“Ат-туҳфатуз закияту филлуғатит туркия” асари нечта бўлимдан 
иборат?
а) беш бўлимдан; 
б) саккиз бўлимдан ; 
в) етти бўлимдан; 
г) уч бўлимдан; 
д) тўрт бўлимдан.
44.Асируддин Абу Ҳайён ал-Андалусий турклар тили масалаларига 
бағишланган қандай асар ёзган 
а) «Ал - китоб»;
б) «Китоб ал идроки лисонул атрок»; 
в) «Тўлқинлар тошқини»; 


266 
г) «Қомус»; 
д) “Синтаксис ҳақида”.
45.Ўрта Осиёлик қайси олим араб тилида дастлабки асар яратган
а) Абу Райҳон Беруний; 
б) Абу Али ибн Сино; 
в) Абу Наср Форобий;
г) Алишер Навоий
д) Маҳмуд Кошғарий. 
46. Абу Наср Форобийнинг тилшуносликка бағишланган асари 
қайси? 
а) «Ал - китоб»;
б) «Дийвон ут-тамойил»; 
в) «Тўлқинлар тошқини»; 
г) «Фанлар таснифи ҳақида сўз»;
д) “Китобул айн”. 
47. «Китоб лисонул араб» асарини ким ёзган
а) Маҳмуд Кошғарий; 
б) Алишер Навоий; 
в) Абурайхон Беруний; 
г) Абу Али ибн Сино; 
д) Бобур.
48. Абу Али ибн Синонинг нутқ товушларига оид асари қайси
а) «Ҳамса»; 
б) «Санглоҳ»; 
в) «Асбоби ҳудут ал ҳуруф»;
г) «Ал-кашшоф»; 
д) “Синтаксис ҳақида”. 
49. Маҳмуд аз Замаҳшарий ким? 
а) араб тилшунослиги ривожига улкан ҳисса қўшган хоразмлик буюк 
аллома.
б) этнограф олим; 
в) машҳур ёзувчи; 
г) географ олим
д) йирик луғатшунос. 
50. Маҳмуд аз Замаҳшарийнинг грамматикага оид асари қайси


267 
а) “Асос ул - балоға”; 
б) «Навобиғ ул - калим»; 
в) «Ал – муфассал фи санъат ил-иъроб»;
г) «Девону луғотит турк »; 
д) “Муҳокамат ул-луғатайн”. 
51. Маҳмуд аз Замаҳшарийнинг қуръон тафсирига бағишлаган асари 
қайси
а) “Поэтика”; 
б) «Ал - кашшоф»;
в) «Алфоиқ фи ғариб ил - ҳадис»; 
г) «Лисонут тайр»; 
д) “Муҳокамат ул-луғатайн”. 
52. «Девону луғотит турк» асарини ким ёзган
а) Абу Али ибн Сино; 
б) Алишер Навоий; 
в) Маҳмуд Кошғарий;
г) Маҳмуд аз Замаҳшарий; 
д) Бобур. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish